Dvogodišnja devojčica Danka Ilić iz Bora nestala je 26. marta 2024. godine dok se igrala s majkom i starijim bratom u dvorištu porodičnog imanja u Banjskom Polju. Nakon desetodnevne potrage, 4. aprila 2024. godine, uhapšeni su Dejan Dragijević i Srđan Janković, radnici JKP „Vodovod“, koji su priznali da su je usmrtili, ali su kasnije povukli svoja priznanja. Telo devojčice nikada nije pronađeno, što je dodatno zakomplikovalo slučaj.
Majka devojčice, Ivana Ilić, izjavila je da je Danka bila njihova radost i da je teško pomiriti se s njenim nestankom. „I dalje ne mogu da se pomirim s činjenicom da nje više nema i da neću moći nikada da je zagrlim,“ ističe potresena majka. Ona se nada da će pravda biti zadovoljena, ali se suočava s stvarnošću da su dokazi protiv osumnjičenih zabrinjavajući.
Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu, smatra da će optužnica protiv Dragijevića i Jankovića biti potvrđena i da će, ako se donese pravosnažna presuda za ubistvo, eventualno biti proglašena i smrt deteta. „Najbitnije je saznati šta se zaista dogodilo sa detetom,“ naglašava on, dodajući da je slučaj Danka Ilić izazvao ozbiljne propuste u istrazi.
U razgovoru o slučaju, Jurić ističe da je teško doneti konačan zaključak. Mnogi ljudi u Boru veruju da je devojčica još uvek živa, dok su roditelji izrazili sumnju u to. Otac Dejana Dragijevića, Radoslav, sumnjiči se da je pomogao svom sinu u premestanju tela.
Sa druge strane, istražitelji su naišli na brojne prepreke tokom potrage, a telo devojčice nije pronađeno uprkos angažovanju Žandarmerije i drugih službi. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, postavljajući pitanja o efikasnosti pravosudnog sistema i metodama koje se koriste u istražnim postupcima.
S obzirom na uzrast Danka i mesto njenog nestanka, istražni organi su možda potcenili ozbiljnost situacije, jer ništa nije ukazivalo na mogućnost otmice ili teškog ubistva. „Kako dete od dve godine može da nestane, a da ga niko ne nađe?“ pita se Jurić, ukazujući na ozbiljne sumnje u vođenje istrage.
Danka Ilić je postala simbol za povećanu svest o bezbednosti dece u Srbiji. Njena sudbina je podstakla mnoge slične slučajeve, uključujući nestanak Dunje Marković, koja je pronađena zahvaljujući pažnji koju je Danka izazvala. Jurić veruje da je Danka svojim nestankom spasila druge devojčice, ali ističe da je važno nastaviti sa traženjem istine o njenom slučaju.
S druge strane, Ivana Ilić je istakla da ne želi da komentariše izjave Igora Jurića, naglašavajući da je njen fokus na potrazi za istinom o njenoj ćerki. „Samo mi i dalje nije jasno kog trenutka je on nas kontaktirao,“ zaključila je očajna majka.
U medijima i na društvenim mrežama stvorila se histerija oko slučaja, što dodatno otežava situaciju za porodicu. Mnogi komentari su sumnjali u porodicu Danka Ilić, a Ivana je naglasila da se nada da će neko ko zna pravu istinu konačno progovoriti.
Slučaj Danka Ilić ostavlja dubok trag u društvu, podsećajući sve na važnost bezbednosti dece i potrebu za pažljivim i ozbiljnim pristupom u istražnim procedurama. Dok se čeka pravda, porodica se suočava s neizvesnošću i tugom koja nikada neće proći.
