Na današnji dan 1993. godine preminula je naša čuvena pesnikinja i književnica Desanka Maksimović. Njen rad i pesme ostavile su dubok trag u srpskoj književnosti. Međutim, nedavno su otkriveni novi dokumenti koji pokazuju da je Jugoslovenska Uprava državne bezbednosti (Udba) stavila Desanku Maksimović na spisak sovjetskih agenata. Čitajući elaborate, prepiske i druge interne dokumente Udbe, istoričar Srđan Cvetković pronašao je spisak koji datira iz 1958. godine. Na tom spisku se nalazila Desanka Maksimović, među drugim poznatim ličnostima, a sumnjičila se da radi za Sovjete, iako za to nije bilo nikakvih dokaza.

Srđan Cvetković je izjavio da ovo „otkriće“ govori više o tadašnjoj tajnoj službi nego o pesnikinji. U to vreme, ljudi su lako etiketirani da rade za ovu ili onu stranu. Zbog ljubavi prema ruskoj kulturi i pošto je bila udata za Rusa, Desanka Maksimović je bila na meti Udbe. Ipak, zbog prismotre koju je sprovodila Udbe, Desanka Maksimović nije trpela nikakve posledice, niti je poznato da je njen suprug, ruski emigrant Sergej Slastikov, imao bilo kakvih problema.

Istoričar Bojan Dimitrijević smatra da se Desanka Maksimović zbog svog supruga našla na meti Udbe, jer su ljudi iz ruske emigracije tada bili pod prismotrom tajne službe. Međutim, smatra da dokument koji je pronađen ne može se smatrati istorijski relevantnim. Takođe, istoriograf Miroslav Samardžić tvrdi da Desanka nije bila ničiji agent, te da Udba, kao i Ozna, su bile laičke službe sa nepismenim i nestručnim osobljem.

Dokumenti koji su otkriveni svedoče o vremenu straha i progona ljudi koji su imali svoje mišljenje. Represija u Jugoslaviji i Srbiji bila je kompleksna s obzirom na to da se ova zemlja nalazila između dva bloka. Ovaj slučaj nas podseća na paranoju koja je vladala među ljudima i na represiju koja je bila deo svakodnevnog života.

Ovaj slučaj ukazuje na to da su arhivska dokumenta i dosijei UDBE bili nepouzdani. Mnoge ličnosti, uključujući i samog istoričara Miroslava Samardžića, imale su dosijee koji su bili puni netačnih informacija. Ipak, ovo „otkriće“ dodatno potvrđuje da su se ljudi koji su imali svoje mišljenje, pa čak i zbog svojih kulturnih, političkih ili bračnih veza, nalazili na meti tajne službe.

Desanka Maksimović ostaje upamćena kao jedna od najznačajnijih srpskih pesnikinja, čija su dela ostavila dubok trag u književnosti. Njen lik i delo su i dalje simbol srpske kulture i književnosti. Ipak, ovaj slučaj pokazuje da je teško bilo čuvati svoje mišljenje i držati se svojih uverenja u vremenima kada su strah i nepoverenje bili deo svakodnevnog života.