Stručnjaci očekuju stagnaciju cena nekretnina, ali i veći broj odobrenih stambenih kredita u drugoj polovini 2023. godine u Srbiji. Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za Tanjug istakla je da su kreditni uslovi u prethodnim godinama bili pooštreni i da je cena kredita povećana zbog monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) i SAD-a. Međutim, predsednik Upravnog odbora Udruženja Klaster nekretnina Nenad Đorđević tvrdi da će ECB olabaviti monetarnu politiku i da će euribor opasti, što će dovesti do većeg uzimanja stambenih kredita kod banaka. Đorđević ističe da će to imati psihološki značaj za ljude u Srbiji da ne očekuju pad tržišta te da će doći do oporavka prometa, pogotovo u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada.
U drugom i trećem kvartalu prošle godine, građani Srbije uglavnom su očekivali pad cena nekretnina i odlagali su kupovinu, što je rezultiralo padom prometa u četvrtom kvartalu. Đorđević ističe da se taj pad najviše osetio u Beogradu i Novom Sadu, ali da je u poslednjem kvartalu bilo blagog rasta traženja i odobravanja stambenih kredita. On tvrdi da je oko 17% kupovine stanova u četvrtom kvartalu finansirano iz stambenih kredita, što je rezultiralo blagim porastom cena od 5,8% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Najveća potražnja za stanovima je u Beogradu i Novom Sadu, posebno za manjim stanovima u centru grada i drugim boljim lokacijama. U Nišu nije došlo do pada prometa nekretnina u četvrtom kvartalu, a najveća tražnja na jugu Srbije je bila u odnosu na ostale delove zemlje.
Upoređujući cene nekretnina u Srbiji s drugim državama regiona, Đorđević ističe da su one niže u Srbiji te da su se u nekim zemljama, poput Nemačke, jače osetile posledice rasta euribora. Preovladava keš kupovina nekretnina u Srbiji jer građani koji imaju višak novca žele da investiraju u nepokretnosti, smatrajući ih sigurnom investicijom.
Ivana Štrbac iz RGZ-a ističe da indeks cena stanova za 2023. godinu pokazuje međugodišnji rast cena stanova od 5,75%, ali da rast usporava zbog promene odnosa snaga u ponudi i potražnji. I pored trenutnog pada prometa u odnosu na rekordnu 2022. godinu, broj kupoprodaja je na nivou prepandemijske 2019. godine, a visok nivo cena održava disbalans između ponude i potražnje. Štrbac zaključuje da se, posmatrajući indeks cena RGZ-a i trendove, može očekivati da će se trend usporavanja cena nastaviti i u naredna dva kvartala ove godine.
