Savet bezbednosti Rusije ocenio je da je nalog Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje bivšeg ministra odbrane Sergeja Šojgua besmislen i deo hibridnog rata protiv Rusije. Prema njihovom saopštenju, jurisdikcija MKS ne obuhvata Rusiju i odluka je deo napada Zapada na njih. MKS je izdao naloge za hapšenje Šojgua, sada sekretara Saveta bezbednosti, kao i za načelnika ruskog Generalštaba Valerija Gerasimova zbog navodnih zločina tokom rata u Ukrajini.

Ova odluka je izazvala kontroverze i reakcije u Rusiji, koja odbacuje nadležnost MKS-a u ovom slučaju. Vest je izazvala buru komentara i rasprava širom zemlje, sa mnogima koji podržavaju stav ruskih vlasti da je ova odluka neprihvatljiva i da je deo političkog pritiska na njih.

Sergej Šojgu je poznat kao političar i vojni lider, pre nego što je postao sekretar Saveta bezbednosti, služio je kao ministar odbrane Rusije. On je imao ključnu ulogu u vojnim operacijama u Ukrajini i drugim konfliktnim područjima, a sada se suočava sa optužbama za zločine tokom tih sukoba.

Valerij Gerasimov, načelnik ruske Generalštaba, takođe je meta ove odluke MKS-a i nalog za njegovo hapšenje. On je takođe poznat u vojnim krugovima kao stručnjak za ratnu taktiku i strategiju, a njegova uloga u vojnim operacijama u Ukrajini i drugim regionima predmet je mnogih spekulacija.

Savet bezbednosti Rusije smatra da je ova odluka deo šire kampanje protiv Rusije i njenog vojnog rukovodstva, i da je motivisana političkim ciljevima Zapada. Oni tvrde da je ovo još jedan pokušaj Zapada da destabilizuje Rusiju i da naruši njen međunarodni ugled.

Ova situacija podseća na napetosti između Rusije i Zapada, koje su eskalirale u poslednjim godinama zbog vojnih sukoba i geopolitičkih interesa. Ovaj nalog za hapšenje samo je dodatno pogoršao odnose između Moskve i zapadnih zemalja, što može imati ozbiljne posledice po globalnu političku situaciju.

Rusija je oštro osudila odluku MKS-a i povukla se iz svih sporazuma koji je vežu za ovaj sud. Oni tvrde da je MKS postao politički instrument Zapada i da se koristi protiv političkih protivnika i neprijatelja tih zemalja.

Međunarodni krivični sud je osnovan kako bi se sudilo za ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti širom sveta. Međutim, njegova nadležnost i nezavisnost su često predmet kritika i kontroverzi, posebno kada se radi o političkim liderima i vojnim zvaničnicima.

Ovo hapšenje je samo jedan u nizu događaja koji su doveli do pogoršanja odnosa između Rusije i Zapada. Napetosti su porasle zbog vojnih sukoba, sankcija i političkih previranja u regionu, a ova odluka MKS-a samo je dodatno otežala situaciju.

Rusija sada traži podršku svojih saveznika i partnera širom sveta kako bi se suprotstavila ovoj odluci i zaštitila svoje vojne lidera od optužbi koje smatra besmislenim. Njihova strategija je da ospore nadležnost MKS-a i da se suprotstave političkom pritisku Zapada na njihovu zemlju.

Ova situacija će verovatno imati ozbiljne posledice po međunarodne odnose i geopolitički balans snaga širom sveta. Rusija se suočava sa novim izazovima i pretnjama sa Zapada, što može dovesti do daljih tenzija i sukoba u budućnosti. Njihova reakcija na ovu odluku MKS-a će biti ključna za buduće odnose između Rusije i zapadnih zemalja.