Haos u Skupštini Crne Gore kulminirao je nedavno kada poslanici DPS-a, Socijaldemokrata i Pokreta URA nisu dozvolili održavanje „premijerskog sata“ zbog narušavanja ustavnog poretka u zemlji. Naime, Ustavni odbor i parlament su nedavno konstatovali prestanak funkcije sudiji Ustavnog suda, što je dovelo do smanjenja broja sudija sa sedam na pet. Opozicija je uputila teške reči predsedniku Vlade Milojku Spajiću, a lider GP URA Dritan Abazović je prednjačio u uvredama. Tenzije su rasle tokom sednice, a predsedavajući skupštine Andrija Mandić je prekinuo sednicu nakon što su poslanici opozicije opkolili sto i blokirali rad. Premijer je napustio zgradu Skupštine kroz sporedna vrata nakon agresivnih reakcija.
Ova situacija se dogodila nakon sastanka lidera opozicije sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem, na kome je zaključeno da je politička scena u zemlji dodatno zaoštrena oko pitanja institucionalne krize koja traje već mesecima. Milatović je istakao da je PES imao ključnu ulogu u celoj situaciji, te da je izlaz iz krize poništavanje odluke Ustavnog odbora. Međutim, neprikladno ponašanje poslanika nastavilo se i nakon sastanka, a Abazović je sprečio Spajića da odgovara novinarima uzvikujući uvrede i zahtevajući njegovo napuštanje zgrade.
Predsednik DPS-a Danijel Živković je upozorio da trenutna situacija ugrožava regularan politički život i da je neophodno povući nasilno donete odluke kako bi se uspostavio pravni red. Opozicija je jedinstvena u tome da će se suprotstaviti kršenju Ustava, ali ima razlike u mišljenjima.
Ovakvi incidenti u Skupštini Crne Gore ukazuju na duboku političku krizu u zemlji, gde su sukobi i tenzije između vlasti i opozicije sve izraženiji. Opozicija ističe da je neophodno poštovati ustavni poredak i pravni sistem zemlje, dok vlast tvrdi da su odluke donete u skladu sa zakonom.
Ova situacija može imati ozbiljne posledice po političku stabilnost i demokratski proces u Crnoj Gori, te je neophodno pronaći rešenje kroz dijalog i poštovanje institucija. Bez kompromisa i uzajamnog poštovanja, politička kriza u zemlji može se produbiti, što bi moglo dovesti do daljeg pogoršanja odnosa između vlasti i opozicije.
Crna Gora se suočava sa izazovima političke tranzicije i demokratizacije, te je važno da se političke stranke fokusiraju na rešavanje problema kroz konstruktivan dijalog i saradnju. Samo uz zajedničke napore i poštovanje demokratskih principa može se prevazići politička kriza i osigurati stabilna budućnost zemlje.
U ovakvim situacijama, važno je da međunarodna zajednica pruži podršku Crnoj Gori u procesu demokratizacije i jačanju institucija. Podrška međunarodnih organizacija i partnera može doprineti rešavanju političkih problema i izgradnji demokratskog društva u zemlji.
U zaključku, politička kriza u Crnoj Gori zahteva hitno rešenje kroz dijalog, poštovanje institucija i demokratskih principa. Bez kompromisa i uzajamnog poštovanja, politička situacija u zemlji može se dodatno pogoršati, što bi imalo negativne posledice po političku stabilnost i demokratski proces. Važno je da političke stranke i lideri pokažu odgovornost i spremnost za rešavanje problema u interesu građana i budućnosti Crne Gore.
