Darko Bulatović, sin bivšeg direktora fudbalske Super lige Srbije, Vladimira Bulatovića, bio je svedok na suđenju Ivanu Vujoviću, optuženom za pokušaj ubistva. Incident se dogodio 2016. godine u beogradskom kafiću, gde je Darko ranjen u stomak. Tokom suđenja, Bulatović je imao problema sa sećanjem na detalje incidenta, izjavivši da se ne seća ko ga je ranio, već samo da je bio povređen i završio u bolnici.
Na suđenju je Darko rekao: „Ne sećam se sa kim sam se posvađao. Imao sam prostrelnu ranu u stomaku, ali se ne sećam kako sam je zadobio.“ Njegovo sećanje je bilo mutno, a jedino što je mogao da potvrdi je da je bio u društvu prijatelja i devojaka i da je pio alkohol pre incidenta. Sudija Marina Barbir je pitala Bulatovića da li poznaje Vujovića, na šta je on odgovorio „ne“.
Advokat Đorđe Nikić, koji brani Vujovića, istakao je da budući da se Bulatović ne seća detalja, ne može mu postaviti ključna pitanja u vezi sa opaljenjem pištolja i događajima pre toga. On je naveo da ne postoje osnovi za pravnu kvalifikaciju pokušaja ubistva, s obzirom na to da oštećeni ne može da pruži relevantne informacije.
Ivan Vujović je izrazio kajanje zbog incidenta, rekavši: „Voleo bih da je taj metak pogodio mene, a ne vas. Kajem se iskreno.“ On je tvrdio da ne zna kako je došlo do opaljenja pištolja i da je od tada prestao da nosi oružje. Njegovu izjavu je Bulatović posmatrao mirno, i činilo se da jedva čeka da suđenje završi.
Kada su postavljena pitanja o sukobu i o tome da li je Bulatović tražio od Vujovića da pusti pištolj, Bulatović je ponovo rekao da se ne seća. Sudija je na to konstatovala da je Bulatović jednostavno zaboravio događaje. Vujović je bio frustriran nedostatkom sećanja svedoka, pitajući se kako da nastavi kada oštećeni ne može da pruži odgovore.
Na suđenju su svedočili i zaposleni iz kafića. Aleksandra Milinković je opisala haos koji je nastao oko šanka, govoreći o tome kako se pokušana tuča pretvorila u veće komešanje. Ona je čula da je neko rekao „ima pištolj“, ali nije znala ko je to rekao. Vladimir Milunović, drugi svedok, takođe je potvrdio da je video Vujovića i Bulatovića kako se sukobljavaju, a zatim je video pištolj i čuo pucanj.
Milunović je ispričao da su se momci gurali i da je došlo do trenutka kada je Bulatović pao na pod. Nije bio siguran ko je započeo tuču niti je mogao da potvrdi da li je Vujović prvi rekao da ima pištolj. Okrivljenom je odbijeno pitanje o načinu na koji je pucao, jer su to smatrali navođenjem svedoka.
Ivan Vujović ima ozbiljnu kriminalnu prošlost, jer je ranije osuđen za ubistvo u Crnoj Gori. Tokom izdržavanja kazne u zatvoru, pobegao je i skrivao se u Beogradu. Nakon ranjavanja Bulatovića, pobegao je prvo u Hrvatsku, a zatim u Nemačku, gde je uhvaćen i izručen. Dok je bio u pritvoru u Beogradu, sukobio se sa čuvarima, što je dovelo do nove istrage protiv njega.
Suđenje se nastavlja 1. aprila, a okolnosti ovog slučaja i dalje ostaju nejasne. Bulatovićevo amnezijsko stanje čini izazov za pravni sistem, dok se Vujović suočava sa ozbiljnim optužbama koje mogu imati dalekosežne posledice. Ovaj slučaj osvetljava ozbiljnost problema sa nasiljem i oružjem u društvu, kao i kompleksnost pravnih postupaka kada ključni svedoci ne mogu da pruže jasne i precizne informacije.
