Na suđenju kuvaru Radomiru Rokniću za ubistvo pripadnika vojne policije Republike Srpske Krajine Đura Krivokuće i Jovana Novakovića 4. avgusta 1995. godine u Topuskom svedočio je Željko Žiža, koji je tada bio pripadnik vojne policije u kasarni. On je ispričao da je tog jutra bio u spavaonici sa kuvarom Rajkom i Đurom, te da je svjedočio fizičkom sukobu između Đure i Rajka. Đuro je navodno udario Rajka šamarom, a zatim ga šutnuo, nakon čega je došlo do pucnjave koja je rezultirala smrću Đure i Jovana.

Svedok je rekao da je nakon pucnjave otišao od kasarne ka pumpi udaljio se od zgrade i čuo pucnjavu. Video je Đuru sa pištoljem u ruci i kasnije saznao da su on i Jovo poginuli. Mnogi ljudi u kasarni su potpisivali da Rajko nije kriv. Žiža je opisao Đuru kao sklonog svađi i raspravama, dok su Rajko i Jovan bili mirni i dobri ljudi.

Na pitanje suca kako je mogao otići nakon što je svjedočio pucnjavi, Žiža je rekao da je morao otići na punkt udaljen 3 kilometra od kasarne. Nije rekao kolegama na punktu šta se desilo od straha. Na suđenju je saslušan i veštak psihijatar Svetislav Mišković koji je zaključio da je Roknić bio u afektu straha visokog intenziteta. Advokat je imao primedbe na moralni integritet Žiže tvrdeći da se njegovom svedočenju teži oslobađanju Roknića od odgovornosti. Veštak je rekao da bi dao alternativno mišljenje ako je događaj opisan drugačije.

Na kraju suđenja svedok Žiža nije promenio svoje iskaz, a veštak Mišković je naveo da bi drugačiji opis događaja promenio njegovo mišljenje. Sud će uzeti u obzir sva svedočenja i nalaze kako bi doneo pravednu odluku u ovom složenom slučaju.