U poslednje vreme, unutar NATO-a vode se razgovori o mogućem velikom proširenju vojnog prisustva na Arktiku, a sve to u kontekstu interesovanja američkog predsednika Donalda Trampa za Grenland. Ove informacije dolaze iz nemačke agencije dpa, koja se poziva na izvore iz Severnoatlantske alijanse.
Cilj ovog potencijalnog proširenja je smanjenje tenzija oko statusa Grenlanda, koji je autonomna teritorija Danske. Tramp je ranije iskazao interesovanje za ovo ostrvo, što je vezano za bezbednosne interese Sjedinjenih Američkih Država. Prema izvorima iz NATO-a, jačanje vojnog prisustva na Arktiku moglo bi da pomogne u ispunjavanju tih bezbednosnih interesa i omogućiti Americi da se aktivnije uključi u regionalne inicijative.
Trampova zabrinutost u vezi sa Grenlandom se smatra opravdanom, naročito usled ruskih i kineskih aktivnosti u tom regionu. Grenland ima značajnu stratešku vrednost, ne samo zbog svojih prirodnih resursa, već i kao ključna lokacija za vojnu kontrolu nad Arktikom. Klimatske promene čine arktičke brodske rute sve pristupačnijim, što dodatno povećava važnost ovog područja.
Prema informacijama iz NATO-a, razgovori o ovoj inicijativi se trenutno odvijaju neformalno. Planovi o vojnim proširenjima mogli bi se zasnivati na odbrambenim strategijama koje su usvojene 2023. godine. Ovi tajni dokumenti predviđaju mere za jačanje odvraćanja i odbrambenih kapaciteta na severu.
Sjedinjene Američke Države već imaju vojnu bazu na Grenlandu, poznatu kao Pitufik, koja funkcioniše u saradnji sa Danskom. Ova baza igra ključnu ulogu u sistemima za upozorenje na rakete, protivraketnoj odbrani i nadzoru svemira. Pored toga, danski vojnici su takođe prisutni na Grenlandu, prvenstveno preko Arktičke komande u Nuuku.
Tramp je više puta izrazio želju za američkom kontrolom nad Grenlandom, koji zvanično pripada Kraljevini Danskoj. Njegove izjave su izazvale zabrinutost među saveznicima u NATO-u, jer nije isključio mogućnost korišćenja ekonomskih ili vojnih sredstava za ostvarenje tog cilja. Danska, s druge strane, insistira na tome da narod Grenlanda treba da odlučuje o svojoj budućnosti.
Premijerka Danske, Mete Frederiksen, održala je niz razgovora sa evropskim liderima iz NATO-a, dok je vlada Grenlanda jasno stavila do znanja da ne želi da bude ni danska ni američka, već isključivo grenlandska. Za NATO je debata o Grenlandu posebno delikatna, jer bi alijansa mogla da izgubi kredibilitet ako vodeća članica preti da oduzme teritoriju drugom savezniku, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, kao što su ruski rat u Ukrajini i kineske teritorijalne pretenzije na Tajvan.
Najgori scenario za NATO bi bio povlačenje SAD iz alijanse zbog spora oko Grenlanda, s obzirom na to da se odvraćanje NATO-a u velikoj meri oslanja na nuklearnu i konvencionalnu vojnu moć Sjedinjenih Američkih Država. Diplomate smatraju da će uspeh inicijative NATO-a zavisiti od toga da li je Trampov fokus zaista na bezbednosnim pitanjima, ili će se njegovo interesovanje za Grenland više kretati u pravcu eksploatacije prirodnih resursa.
U svakom slučaju, situacija oko Grenlanda, kao i potencijalno vojno proširenje NATO-a na Arktiku, zahteva pažljivo promišljanje i diplomaciju, kako bi se izbegle dodatne tenzije među saveznicima i očuvala stabilnost u ovom strateški važnom regionu.
