Gojko Đogo je srpski pesnik i esejista koji je ostvario svoju apokrifnu lirsku mitologiju kroz svoje pesme. Nedavno je dobio prestižnu nagradu „Izviiskra Njegoševa“ za celokupno delo, što potvrđuje njegov značaj u književnosti. Đogo se ističe kao autor modernog osećanja za jezik i kulturno nasleđe, sa istorijskom svešću i moralnim sluhom u epohalnim izazovima.
Đogo je upitan o svojim utiscima povodom nagrade „Izviiskra Njegoševa“, te je istakao da je svakog pesnika obradovaoj nagrada sa Njegoševim imenom. On smatra da je njegova poezija daleko od Njegoševa herojskog deseterca, ali da je njegov pogled na svet sličan njegoševskom.
Govoreći o Njegošu, Đogo ističe da Njegoševo Srbstvo je sveto, te da je njegovo delo nadogradnja kosovskog mita i kulta Lazara i Miloša. On primećuje da Njegoševa dela obesmišljuju novi nacionalni identitet nekih grupa ljudi, te da je Njegoševa figura i danas kontroverzna u regionu.
U vezi sa poezijom danas, Đogo ističe da je poezija danas skrajnuta, posebno u medijima. Po njegovom mišljenju, poezija se ne čuje dovoljno u medijima i nedovoljno se ceni. Takođe primećuje da su školski programi uglavnom fokusirani na klasike i poeziju za decu, te da je moderna poezija zapostavljena.
Đogo takođe izražava svoje mišljenje o obrazovanju i vaspitanju dece danas, ističući da su nastavnici poniženi i da su na dnu društvene lestvice. On primećuje da je u školama teško naći predavače za neke predmete, te da deca svesno osećaju nedostatak kvalitetnog obrazovanja.
Na pitanje o veštačkoj inteligenciji koja je počela da piše pesme, Đogo izražava svoje mišljenje da nema ništa protiv da roboti pišu pesme, ali ističe da kvalitet pesme zavisi od programera ili osobe koja kreira robota. On izražava zabrinutost oko mogućnosti da veštačka inteligencija može biti zloupotrebljena ako se otme kontroli.
Đogo takođe komentariše i političku situaciju u svetu, posebno ratove i konflikte koji se dešavaju. On smatra da su ratovi deo plana zapadnih sila da održe svoju dominaciju, te da su rezolucije poput one o Srebrenici deo te politike.
Na kraju, Đogo deli svoje utiske o poseti Svetoj Gori i manastiru Hilandar. On opisuje atmosferu i radove na obnovi manastira, te ističe važnost volontera u tim procesima. Đogo se osvrće na promene koje se dešavaju na Svetoj Gori i primetno prisustvo civilizacije.
Kroz razgovor sa Gojkom Đogom, otkrili smo duboke uvide u njegovo stvaralaštvo, mišljenja o aktuelnim temama i utiske sa putovanja. Đogo ostaje značajan pesnik i esejista čije reči imaju težinu u savremenom društvu.
