Prema istraživačima sa Instituta za psiholingvistiku Maks Plank u Holandiji, pseće mahanje repom možda je postalo uobičajeno tokom pripitomljavanja pasa jer ljudi pozitivno reaguju na ritam. Tokom dugogodišnjeg istraživanja ponašanja pasa, teorije za njihovo mahanje repom su bile različite: od iskazivanja sreće ili agresije do domestikacije pitomijih i socijalnijih predaka današnjih pasa, koji su naučili da prepoznaju ljudske reakcije i ponašali se u skladu s njima.

Naučnica Silvija Leoneti sa Instituta za psiholingvistiku Maks Plank iznela je drugačiju teoriju, piše BBC. „Nova hipoteza podrazumeva da su ljudi svesno ili nesvesno odabrali određene pretke pasa koji mašu repom tokom procesa pripitomljavanja jer nas privlače ritmički stimulansi“, rekla je Leoneti. Doktorka Holi Rut Guteridž, istraživačica psećeg ponašanja na Univerzitetu Linkoln, rekla je da je mahanje repom društveni signal koji su psi prilagodili u interakciji sa ljudima jer je nama lajanje iritantno, piše BBC.

Prema njenim rečima, „Mi smo veoma vizuelna vrsta i cenimo ritam, to je zanimljiva misao koju bi trebalo istražiti, mada nisam sigurna da zaista toliko reagujemo na to“.

Ovo istraživanje otvara nova vrata u proučavanju ponašanja pasa i razumevanja veza između ljudi i pasa. Svakako će biti zanimljivo videti kako će se ova teorija dalje razvijati kroz sprovođenje dodatnih istraživanja.

Dakle, mašenje repom kod pasa može se tumačiti kao društveni signal koji su psi razvili kako bi komunicirali i međusobno se razumeli, ali i kako bi se prilagodili komunikaciji i interakciji sa ljudima. Kroz ovakva istraživanja možemo bolje razumeti način na koji psi komuniciraju sa ljudima i na koji način se prilagođavaju ljudskim preferecijama i reakcijama.

Ovakva istraživanja nam također pomažu da bolje upoznamo pse i da razvijamo bolje odnose sa njima, a možemo ih koristiti i za razvoj boljih metoda treninga pasa. Kroz dublje razumevanje ponašanja i potreba pasa, možemo osigurati da im pružimo najbolje uslove života i omogućimo im da se prilagode ljudskom okruženju na najbolji mogući način.

Ovaj slučaj istraživanja ponašanja pasa također ukazuje na činjenicu da je interakcija između ljudi i životinja sveobuhvatna i kompleksna. Kroz takve studije možemo bolje razumeti načine na koji ljudi i životinje komuniciraju i reaguju jedni na druge, te na koji način se prilagođavaju jedni drugima. Ovakva istraživanja omogućavaju nam da razvijamo dublje i složenije veze sa našim ljubimcima i drugim životinjama u našem okruženju.

U svakom slučaju, ova vrsta istraživanja nam otvara nova vrata u razumevanju ponašanja životinja i njihove evolucije kroz interakciju sa ljudima. Očekuje nas još mnogo uzbudljivih otkrića i saznanja u ovoj oblasti, koja će nam pomoći da bolje razumemo i negujemo naše odnose sa ljubimcima, ali i sa ostalim životinjama. Sigurni smo da će se ova istraživanja nastaviti i dalje razvijati, te da ćemo kroz njih sticati novo saznanje i razumevanje koje nam može koristiti u odgoju i brizi životinja, ali i u širem razumevanju evolucije i ponašanja životinja uopšte.