Naučnici u Izraelu su nedavno stvorili model ljudskog embriona od matičnih ćelija u laboratoriji, koristeći se ćelijama izvan tela, tj. bez upotrebe spermatozoida, jajnih ćelija i materice. Ovaj poduhvat smatra se jedinstvenim uspehom u ranoj fazi embrionskog razvoja. Model liči na 14 dana star embrion, kada stekne unutrašnje strukture, ali pre nego što postavi temelje za telesne organe. O važnosti ovog otkrića, govorio je tim izraelskog Vajcman instituta za nauku.

Naučni rad o ovom projektu objavljen je u prestižnom časopisu Nature tokom godišnjeg sastanka Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija (ISSCR) u Bostonu. Vođa tima Jakob Hana ističe da su još uvek daleko od toga da mogu da naprave embrion od nule. Postavlja se pitanje kada se model embriona smatra embrionom i kada se to desi, znamo propise. U ovom trenutku smo daleko od te tačke, rekao je Hana.

Iako su još uvek daleko od svojih ciljeva, naučnici ističu da bi ovo otkriće moglo da otvori vrata za nove načine testiranja uticaja lekova na trudnoće, bolje razumevanje pobačaja, genetskih bolesti i možda čak uzgoj tkiva za transplantaciju i organa. Uz ovo, ističu da su potrebna dalja istraživanja kako bi se otklonile prepreke i otvorila mogućnost za nove naučne prekretnice.

Naučnici su za stvaranje modela embriona koristili matične ćelije iz odrasle ljudske kože, kao i druge koje su uzgajene u laboratoriji, a zatim ih vratili u ranije stanje nadajući se da će se razviti u nove vrste ćelija. Zatim su njima manipulisali kako bi formirali osnovu nečega što strukturno podseća na embrion. To nije stvarni ili sintetički embrion, već model koji pokazuje kako nešto funkcioniše. Izraelski tim je postigao uspeh u oko jedan odsto skupova pri čemu su ćelije počele da se pravilno diferenciraju, migriraju i sortiraju se u ispravnu strukturu, a najdalje što su postigli je 14. dan u razvoju ljudskog embriona.

Njihov sledeći cilj je da napreduju do 21. dana i dostignu prag od 50 odsto uspeha. Ova studija liči na šest drugih sličnih modela nalik ljudskim embrionima o kojima su podaci takođe objavljeni ove godine, uključujući i onu iz laboratorije profesorke Magdalene Zernicke-Gec sa Univerziteta u Kembridžu. Profesorka ističe da nijedan od ovih modela ne oponaša potpuno prirodni ljudski razvoj, ali da svaki doprinosi načinima na koje se mnogi aspekti ljudskog razvoja sada mogu eksperimentalno proučavati.

S obzirom na ovo otkriće, postavljaju se neka etička pitanja o mogućnosti potencijalne buduće manipulacije u razvoju ljudskog embriona. Vođa tima, Jakob Hana, uporedio je ove etičke dileme sa nuklearnom fizikom, tvrdeći da ne treba zaustaviti sva istraživanja u toj oblasti zato što bi neko mogao da odluči da napravi nuklearnu bombu. Naglasio je da je važno da se angažuje i informiše javnost, kako bi se izbegle moguće zloupotrebe ovih saznanja.

Sve u svemu, ovo otkriće predstavlja izuzetan naučni uspeh u istraživanju matičnih ćelija i embrionalnog razvoja, otvarajući put za brojna nova istraživanja i mogućnosti u oblasti medicine, genetike i biologije. Ipak, kako ističu sami naučnici, potrebno je pažljivo istraživanje i međunarodna saradnja kako bi se otklonile etičke dileme i postigli dalji naučni progresi.