Na današnji dan se navršava 32 godine od stravičnog zločina koji je potresao BiH, a to je ubistvo četvoročlane srpske porodice Golubović iz Konjica. Bračni par Božo i Vlasta, kao i njihovi sinovi sedmogodišnji Petar i dve godine mlađi Pavle, brutalno su streljani od strane pripadnika muslimanske policije početkom jula 1992. godine. Dečaka Petra su čak streljali dva puta, što pokazuje ekstremnu bezdušnost i okrutnost počinilaca.

Ovaj zločin ostavio je dubok trag u srcima porodice Golubović, ali i u celoj zajednici. U seocetu Borci kod Konjica, gde je porodica živela, obnovljen je vekovni Hram posvećen apostolima Petru i Pavlu. Ovaj hram obnovljen je kao mesto sećanja i poštovanja prema novim mučenicima sa istim imenima kao dečaci Golubović. Ovaj čin obnove hrama, kao i cveće i sveće koje se paljenju u znak sećanja na nevino stradale, simbolizuje bolnu prošlost ali i nadu u bolju budućnost.

Ovaj zločin, kao i mnogi drugi u ratu u BiH, ostavlja trajne posledice na zajednicu i traume u srcima mnogih. Takvi tragični događaji su podsetnik na važnost mira, međusobnog poštovanja i suživota bez mržnje. Postavlja se pitanje kako je moguće da se ovakvi zločini dogode i da se odgovorni za njih nikada ne suoče sa pravdom.

Srpska porodica Golubović nije bila jedina koja je stradala tokom rata u BiH. Nažalost, postoji mnogo sličnih slučajeva stradanja nevinih civila, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Svaka izgubljena žrtva je tragedija i svaka porodica koja je izgubila voljenu osobu zaslužuje pravdu i poštovanje.

Jedan od načina da se suočimo sa prošlošću i izgradimo bolju budućnost jeste da se suočimo sa istinom o zločinima koji su se dogodili. Važno je da se istraže i procesuiraju odgovorni za zločine kako bi se žrtvama pružila pravda i mir. Takođe je važno da se promoviše međuetničko pomirenje i tolerancija kako bi se sprečili novi konflikti i zločini.

Na dan kada se sećamo stradanja porodice Golubović, treba da se setimo svih žrtava rata u BiH i da učinimo sve što je u našoj moći da se održi mir i pomirenje među narodima. Samo kroz dijalog, poštovanje i saradnju možemo izgraditi bolju budućnost za sve nas.

Neka sećanje na porodicu Golubović uvek bude živo i neka nam služi kao podsetnik na strahote rata i važnost mira i tolerancije. Neka se njihova smrt ne zaboravi i neka nam bude podstrek da radimo na stvaranju boljeg sveta za sve nas. Neka njihova žrtva ne bude uzaludna, već neka nam bude putokaz ka mirnijoj i boljoj budućnosti.