Prokletije, planinski lanac koji se prostire kroz Crnu Goru, Albaniju i Kosovo, već mesecima privlače veliki broj turista, ali umesto divljih lepota, posetioci sada svedoče sušenju šuma usled napada potkornjaka. Država je dozvolila potkornjaku da uništi šume na visokim nadmorskim visinama, što je izazvalo veliku ekonomsku i ekološku štetu. Udruženje drvoprerađivača iz Plava tvrdi da je ekonomska šteta oko 20 miliona evra, a ekološka šteta se ne može ni izračunati. Obolelo je oko 5.000 hektara šuma, što je dovelo do sušenja velikog broja stabala.

Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa, zajedno sa Agencijom za zaštitu životne sredine i Nacionalnim parkovima Crne Gore, sproveli su akciju suzbijanja potkornjaka postavljanjem feromonskih klopki. Ipak, glavni uzrok prisustva potkornjaka u Nacionalnom parku Prokletije su ilegalne seče i nepravilna obrada drveća.

Udruženje drvoprerađivača iz Plava smatra da su Agencija za zaštitu životne sredine, Nacionalni parkovi Crne Gore i JP NP Prokletije odgovorni za sušenje šuma u Prokletijama. Apele su uputili predsedniku Crne Gore, premijeru, poslanicima i Upravi za inspekcijske poslove, tražeći hitno rešavanje ovog problema. Podnete su i prijave protiv odgovornih iz Nacionalnih parkova Crne Gore zbog nepoštovanja rešenja o suzbijanju potkornjaka.

Šumarski inspektor Hakija Jasavić je upozorio na potrebu sanitarne seče i smanjenje štete uzrokovane potkornjakom, ali njegova preporuka nije bila sprovedena. Umesto proglašavanja epidemije, on je bio izuzet iz nadzora nad Nacionalnim parkom Prokletije. Sanitarna seča nije obavljena na vreme, što je dovelo do daljeg širenja potkornjaka i sušenja šuma. Ekonomska šteta od sušenja šuma procenjuje se na dvadeset miliona evra, a ekološka šteta je nenadoknadiva.

Situacija u Nacionalnom parku Prokletije zahteva hitnu reakciju nadležnih organa i ozbiljnu brigu o očuvanju prirode. Potrebno je preventivno delovati kako bi se sprečilo dalje sušenje šuma i širenje potkornjaka. Očuvanje šuma je od vitalnog značaja za ekosistem i biodiverzitet ovog područja. Nastavak nebrige i nedovoljne zaštite šuma u Prokletijama može dovesti do katastrofalnih posledica po prirodu i životnu sredinu. Potrebno je uložiti napore kako bi se sačuvali prirodni resursi i očuvala lepota ovog planinskog lanca.