Brojni turisti koji već mesecima opsedaju surovo lepe Prokletije nisu bili spremni da vide osušene šume čak do Hridskog jezera, prouzrokovane napadom opasnog štetočine potkornjaka. Belgijanac, stručnjak, šokiran je činjenicom da je država dozvolila da potkornjak napadne stabla molike stara stotinama godina. Udruženje drvoprerađivača iz Plava tvrdi da je ekonomska šteta od sušenja šuma u Plavu oko 20 miliona evra.

Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa, Agencija za zaštitu životne sredine i Nacionalni parkovi Crne Gore su realizovali akciju suzbijanja potkornjaka postavljanjem 160 feromonskih klopki. Ilegalna seča i nepravilna obrada drveća su identifikovani kao glavni uzroci prisustva potkornjaka u zaštićenom području. Ekološka šteta je neprocenjiva, a Udruženje drvoprerađivača tvrdi da je na području opštine Plav zahvaćeno oko 5.000 hektara šuma.

Šumarski inspektor Hakija Jasavić je protiv mendžmenta Nacionalnih parkova Crne Gore podneo krivičnu prijavu Osnovnom državnom tužilaštvu u Plavu zbog nepridržavanja njegovog rešenja. Uprava za inspekcijske poslove je Jasaviću zabranila da se oglašava u medijima. Sanitarna seča nije obavljena uprkos rešenju Jasavića, te je potkornjak zarazio između 10 i 15.000 kubika šume u NP Prokletije. Državi Crnoj Gori je nanesena šteta teška dvadesetak miliona evra.

Drvoprerađivači iz Plava krive Agenciju za zaštitu životne sredine, Nacionalne parkove Crne Gore i JP NP Prokletije za sušenje šuma u Nacionalnom parku Prokletije. Umesto proglašavanja epidemije potkornjaka, oni su se bavili drugim pitanjima. Udruženje drvoprerađivača tvrdi da je Uprava za inspekcijske poslove zabranila Jasaviću da govori o problemu.

Situacija u Nacionalnom parku Prokletije je alarmantna. Šume su suve, stabla mladih molika su obolela od potkornjaka, a ekonomska šteta je ogromna. Potrebno je hitno delovanje kako bi se zaustavilo dalje sušenje šuma. Turisti koji dolaze u Prokletije moraju biti obavešteni o ovoj situaciji kako bi se očuvao dragoceni prirodni resurs. Inicijativa zaštite šuma i zaustavljanje daljeg širenja potkornjaka mora biti prioritet svih nadležnih institucija.

Nacionalni parkovi Crne Gore su dragoceni deo prirodne baštine zemlje. Zaštita šuma i borba protiv štetočina kao što je potkornjak su ključni za očuvanje ovog prirodnog blaga. Potrebno je da se stručnjaci i institucije udruže u borbi protiv ove pretnje kako bi se sprečila dalja degradacija šuma. Građani trebaju biti svesni važnosti očuvanja prirode i podržati sve inicijative koje doprinose zaštiti životne sredine.

U konačnici, očuvanje šuma u Nacionalnom parku Prokletije zahteva zajedničke napore svih uključenih strana. Hitno je potrebno preduzeti mere kako bi se zaustavilo dalje sušenje šuma i sprečilo dalje širenje potkornjaka. Nacionalni parkovi Crne Gore su deo bogate prirodne baštine zemlje i treba ih sačuvati za buduće generacije.