Severna Koreja je nedavno ponovo otvorila svoje granice za turiste, prvi put od početka pandemije kovida 19. Ova zemlja, koja je poznata po strogim pravilima i kontroli, privukla je pažnju posetilaca iz raznih zemalja, uključujući Britaniju, Francusku, Nemačku i Australiju. Tokom posete gradu Rason, turističke grupe su podelile svoja iskustva, koja su često bila obeležena strogošću i kontrolom.
Jedno od osnovnih pravila za turiste u Severnoj Koreji je da ne vređaju lidere zemlje, ne komentarišu ideologiju i ne osuđuju vlasti. Ova pravila su ključna za očuvanje bezbednosti posetilaca i održavanje pozitivnog imidža zemlje. Turisti su tokom svojih boravaka u Severnoj Koreji bili u pratnji lokalnih vodiča koji su se pridržavali unapred odobrenih itinerera, čime je dodatno pojačana kontrola.
Turistički vodič Rouan Bird istakao je da su Severokorejci daleko od stereotipa o robotičkim ljudima. Prema njegovim rečima, oni imaju svoje mišljenje, ciljeve i smisao za humor. Ova izjava je u skladu sa iskustvima posetilaca koji su imali priliku da razgovaraju sa lokalnim stanovništvom, ali uvek pod strogim nadzorom vodiča.
Jedan od posetilaca, britanski jutjuber Majk O’Kenedi, ukazao je na „ekstremni nivo kontrole“ u Severnoj Koreji. Tokom svoje posete, Majk je naglasio da mu je više puta bilo potrebno da traži dozvolu za korišćenje toaleta, što ilustruje stepen nadzora koji je prisutan tokom putovanja. Pored toga, primetio je da su svi oko njega konstantno bili zaposleni, a da se društvena interakcija činila gotovo nemogućom.
Grupa turista imala je priliku da poseti različite lokacije, uključujući fabriku piva, školu i apoteku, a svaki izlet bio je pažljivo isplaniran. Vodič Ben Veston uporedio je posetu Severnoj Koreji sa školskim izletom, naglasivši da je nemoguće posetiti ovu zemlju bez vodiča. Ovakav pristup omogućava vlastima da zadrže kontrolu nad situacijom i obezbede da turisti ne dobiju neprikladne informacije ili iskustva.
Tokom posete školi, deca su izvela plesnu tačku uz animacije balističkih raketa koje pogađaju mete, što je dodatno osvetlilo način na koji se u Severnoj Koreji obrazovanje koristi kao sredstvo propagande. Ovakvi trenuci su za turiste bili šokantni, ali su istovremeno ukazali na to koliko je duboko ukorenjena ideologija u svakodnevnom životu Severokoreanaca.
Džo Smit, iskusni putnik koji je više puta posetio Severnu Koreju, smatra da svaka nova poseta donosi osećaj da zna manje o ovoj zemlji nego pre. Njegovo iskustvo ukazuje na složenost i tajanstvenost Severne Koreje, koja ostavlja posetioce u nedoumici o stvarnom stanju stvari. Smit je napomenuo da je Rason manji grad i da je lakše kontrolisati posete u poređenju sa Pjongjangom, koji ostaje zatvoren za turiste.
Severna Koreja ostaje fascinantna destinacija, ali i dalje predstavlja izazov za turiste koji žele da istraže njenu kulturu i svakodnevni život. Uz stroga pravila i kontinuirani nadzor, posetioci moraju biti svesni granica koje im nameću vlasti. Iako su doživljaji i interakcije sa lokalnim stanovništvom mogući, oni su uvek filtrirani kroz prizmu državne kontrole, što ostavlja pitanje koliko je istinska slika Severne Koreje dostupna strancima.
U svetlu ovih iskustava, posete Severnoj Koreji i dalje ostaju predmet debate. Iako neki turisti tvrde da su imali priliku da steknu uvid u živote ljudi izvan zvanične propagande, drugi se suočavaju s realnošću koja je daleko od onoga što su očekivali. Severna Koreja ostaje zatvorena knjiga, a svaki putnik koji je imao sreće da kroči na njene teritorije nosi sa sobom jedinstveno, ali često kontradiktorno iskustvo.
