Nagrada su nešto što ne bi trebalo očekivati, već kada se dese, predstavljaju podsticaj. U žirijima su obično kolege i filmski kritičari koji diskutuju i izglasavaju nagrade. Međutim, ponekad se dešava da najbolji filmovi ne prođu najbolje na velikim festivalima ili dodelama poput Oskara. Želimir Žilnik, proslavljeni srpski reditelj, ne doživljava nagrade kao „nepogrešivi sud“, već smatra da one mogu biti subjektivne. U razgovoru za „Novosti“, Žilnik je istakao da je važno da njegovi filmovi i dalje funkcionišu i da su „živi“.

Kada je reč o promenama u svetu na socijalnom planu, Žilnik je istakao da se gotovo sve promenilo od vremena kada je snimao svoje filmove, poput onog o beskućnicima. On je primetio da danas postoji manje ljudskosti, pomoći i solidarnosti, te da su borba za preživljavanje postala promocija kapitalizma. Beskućnici danas često postaju žrtve agresivnih iseljenja i nasilnih intervencija, a situacija se ne čini boljom.

Žilnik je nedavno bio gost u Kulturnom centru Srbije u Parizu, gde su prikazani neki od njegovih filmova. On je istakao da se u Parizu uvek oseća da je u centru svetske kulture i da je publika pokazala interesovanje za njegova dela. Kada je reč o mladim stvaraocima i njihovim angažovanim filmovima, Žilnik je primetio da sistem stimulacije za produkciju debitantskih filmova u Evropi može biti destimulativan, jer mladi ljudi moraju da prođu kroz beskonačne krugove konkurisanja i čekanja.

U današnjem svetu nedostaje više angažovane avangarde u stvaralaštvu, a sve je češće upakovano u estetski celofan. Žilnik je istakao da kvalitet dokumentarnih filmova nije ispod nekadašnjih, jer postoji mnogo novih autora i prostora za rad. Ipak, autorski film se suočava sa izazovom kako doći do publike u doba hiperprodukcije kiča, propagande i reklamnih laži.

Kada je reč o holivudskoj produkciji, Žilnik smatra da je to velika i moćna fabrika koja proizvodi izazovne i skupe filmove. Međutim, ponekad mu je muka kada gleda silnu pucnjavu, ubistva i mučenja snimljena bez skrupula. Na kraju, Žilnik je izrazio zabrinutost za budućnost sveta, sugerišući da bi posle mogućeg globalnog atomskog sukoba mogao da nestane film u boji.

U zaključku, Želimir Žilnik ističe važnost autorskog filma i angažovane avangarde u borbi sa hiperprodukcijom i traži put prema publici u doba digitalne tehnologije. Nagrade ne doživljava kao konačni sud o kvalitetu filma, već kao podsticaj za dalji rad. Svet se može promeniti, ali je potrebno aktivno delovanje i solidarnost kako bi se rešili društveni problemi poput beskućništva i nedostatka ljudskosti.