Srbija se suočava sa ozbiljnim problemom na tržištu rada – postoji velika potražnja za radnicima, ali nedostaje onih koji žele da rade. Posebno su tražene profesije kao što su spremačice i magacioneri, a situacija se najviše oseća u Beogradu i Vojvodini. Mnogi poslodavci više ne traže „idealne kandidate“, već su spremni da zaposle bilo koga ko se prijavi za posao. Ovo dovodi do pitanja ko će obezbediti čistoću bolnica, škola i prodavnica, kao i ko će raditi u magacinima.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom prošle godine u Beogradu je potražnja za čistačima hotela i kancelarija bila na visokom nivou, sa 3.681 oglasom za radna mesta magacionera. U Vojvodini je, prema procenama, nedostajalo više od 2.000 radnika u ovom sektoru. Oglasi za ova zanimanja su se pojavili u velikom broju na specijalizovanim internet portalima.
Andrej Maletić, vlasnik firme za održavanje poslovnih prostora, ističe da je situacija sa spremačicama katastrofalna. Navodi da se na njihov oglas prijavi čak 100 ljudi, ali na razgovor dođe samo dvoje ili troje, a niko se ne zaposli. Iako su plate u njegovoj firmi veće od minimalne, stručnije spremačice mogu da zarađuju i više od 90.000 dinara. Ovaj trend ukazuje na to da se plate približavaju onima u zdravstvu.
Maletić dodaje da je „uvoz“ radne snage postao nužnost, budući da se radnici iz inostranstva, najčešće iz Indije, Bangladeša, Nepala i Pakistana, zapošljavaju u beogradskim hotelima. Čak i spremačice koje trenutno rade ne govore srpski. Takođe, situacija sa ženama koje čiste stanove značajno se promenila. Plate su porasle do 1.400 dinara po satu, a mesečna zarada može da pređe 200.000 dinara, dok se broj radnica u ovom sektoru smanjuje.
Menadžer jedne beogradske agencije za održavanje stanova potvrđuje da je nedostatak radnika doveo do rasta cena usluga. Generalno čišćenje stanova sada košta između 8.000 i 15.000 dinara, u zavisnosti od površine. On ističe da se ljudi više ne prijavljuju za ove poslove, a za one koji traže pomoć u održavanju svojih stanova, možda je najbolje da sami preuzmu inicijativu.
Osim spremačica, magacioneri su još jedna deficitarna profesija. Kompanije nude zarade i do 150.000 dinara mesečno, a radnici često imaju mogućnost stalnog zaposlenja i rade u prvoj smeni. U nekim firmama se radnici zapošljavaju od ponedeljka do petka, a ponekad i do subote. U Beogradu se obezbeđuje smeštaj i topli obrok, a poslodavci nude i mogućnosti za usavršavanje.
Miloš Turinski iz „Infostuda“ upozorava da se situacija pogoršava s dolaskom letnje sezone, kada mnogi sezonski radnici odlaze na more. Pored spremačica i magacionera, nedostaje i kvalifikovana radna snaga u građevinskoj industriji, ugostiteljstvu i drugim oblastima. Godinama su zanatska zanimanja bila potcenjena i slabo plaćena, što je dovelo do toga da su mladi ljudi usmereni ka fakultetima umesto da se obrazuju za zanate.
Turinski napominje da je nekada bilo nezamislivo da zanatlija zarađuje više od diplomiranog ekonomiste, ali se sada situacija drastično promenila. Veliki problem je nedostatak usklađenosti između obrazovnog sistema i stvarnih potreba tržišta rada. Mnogi poslovi koji su nekada bili slabo plaćeni sada su postali traženi i dobro plaćeni.
Istraživanja pokazuju da je deficit radne snage najviše uočljiv među zanatskim zanimanjima. Poslodavci su spremni da ponude visoke plate za pozicije mesara, mehaničara, frizera i vodoinstalatera, pri čemu vodoinstalateri mogu zarađivati čak do 250.000 dinara mesečno. Ova situacija naglašava hitnu potrebu za promenom u pristupu obrazovanju i tržištu rada kako bi se zadovoljile trenutne potrebe.
