Negativan prirodni priraštaj i rekordno niski broj novorođenih u Crnoj Gori su alarmantni, a demografi upozoravaju da su hitne mere i populacione politike neophodne kako bi se rešio problem belog steriliteta. Predlog zakona o povećanju naknada za novorođenčad je trenutno pred poslanicima, ali postoji neizvesnost u vezi sa podrškom, jer pojedini smatraju da bi novac mogao biti zloupotrebljen.

Skupština Crne Gore raspravljala je o predlogu izmena zakona o socijalnoj i dečjoj zaštiti, kojim je predviđeno povećanje naknada za novorođenčad. Prema predlogu Demokrata, država bi izdvojila po 1.000 evra za prvorođeno dete, 1.500 za drugorođeno, 2.000 za trećerođeno, i 2.500 evra za četvrtorođeno dete i svako naredno. Takođe, porodice koje su korisnici materijalne pomoći bi dobile dodatnih 100 evra. Ukupno, za ovu namenu bi bilo potrebno oko 3,5 miliona evra godišnje.

Iako je Crna Gora prvi put posle tri godine imala pozitivan prirodni priraštaj tokom 2023. godine, beleži se rekordno mali broj novorođenih. Mileva Brajušković, demograf, ističe da su hitne mere i bolja populaciona politika neophodne. Prema podacima Uprave za statistiku, broj novorođene dece je najmanji u poslednjih 70 godina, sa samo 7.002 novorođenih u 2023. godini. Bela kuga je prisutna u 16 opština, a negativan saldo beleže i druge regije, poput Herceg Novog, Cetinja, Danilovgrada i Nikšića.

Jedna od predloženih mera za poboljšanje nataliteta je povećanje jednokratne naknade za novorođenčad, kako bi se unapredili materijalni uslovi za podizanje dece. Međutim, sredstva za ove naknade nisu predviđena budžetom za ovu godinu, zbog čega neki poslanici predlažu odlaganje primene zakona do 2025. godine. Iako neki smatraju da veće naknade neće uticati na natalitet, drugi podržavaju ovu meru kao moralnu odgovornost prema budućim generacijama.

Međutim, postoji zabrinutost u vezi sa izvorom novca za povećane naknade, posebno jer se sredstva za dečje dodatke već troše na različite porodice, uključujući i one koje nisu u socijalnoj potrebi. Iz redova DPS-a se ističe podrška svakoj pomoći koja je potrebna, ali je neophodno pronaći adekvatna sredstva za ove dodatne izdatke.

Ukupno gledano, problemi demografske prirode zahtevaju brze i efikasne mere kako bi se rešili. Povećanje nataliteta je ključno za održavanje stabilne populacije i ekonomskog razvoja Crne Gore. Stoga, političari i donosioci odluka moraju zajedno raditi na pronalaženju održivih rešenja koja će podstaći rađanje dece i unaprediti uslove života porodica u zemlji. Na kraju krajeva, budućnost Crne Gore zavisi od sposobnosti da se adekvatno odgovori na demografske izazove i prepreke koje se pred njom nalaze.