Bivši pripadnik Vojske Jugoslavije, Vladan Vlajković, koji je zajedno sa generalom Momčilom Perišićem i potpukovnikom Miodragom Sekulićem osuđen za špijunažu, nalazi se u bekstvu. U martu 2022. godine, trojici je izrečena kazna zatvora od po godinu i po dana zbog učešća u predaji tajnih vojnih dokumenata američkom službeniku Džonu Nejboru. Vlajković je više puta odlagao izdržavanje kazne, a Osnovni sud u Obrenovcu je prihvatao njegove molbe sve do trenutka kada je njegov trag izgubljen.
Prema informacijama iz suda, Vlajković nije došao na izdržavanje kazne, a poslednja molba za odlaganje mu je odbijena, nakon čega su preduzete mere za njegovo sprovođenje u zatvor. Međutim, iz suda nisu potvrdili koje su to mere, niti da li je raspisana poternica za njim. Takođe, nije poznato koliko puta je sud odobrio Vlajkovićeve zahteve za odlaganje izvršenja kazne, osim jednog puta početkom 2023. godine, kada mu je molba prihvaćena iz poslovnih razloga.
Miodrag Sekulić, drugi optuženi, takođe je bio u bekstvu, ali je uhvaćen 14. februara 2023. godine nakon što se nije javio u zatvor. On trenutno izdržava kaznu u zatvoru u Padinskoj Skeli. General Perišić, jedini od trojice koji se dobrovoljno javio na izdržavanje kazne, odložio je odlazak zbog lečenja, ali se kasnije prijavio u zatvor.
Prema zakonskim propisima, kod Vlajkovića zastara za odlazak u zatvor nastupa posle šest godina od pravosnažnosti presude. To znači da, ukoliko se ne javi u zatvor do tog roka, može slobodno da se kreće, čak i ako se u međuvremenu sklonio u inostranstvo. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o efikasnosti pravnog sistema i sposobnosti vlasti da sprovedu pravdu.
Troje osuđenih su 14. marta 2002. godine u Beogradu, u jednom motelu na Ibarskoj magistrali, predali tajne vojne dokumente američkom službeniku. Ovaj incident izazvao je značajne političke posledice i podigao tenzije između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Osuđeni su zbog ozbiljnog prekršaja koji se odnosi na nacionalnu bezbednost, a njihovo bekstvo samo dodatno komplikuje situaciju.
Vlasti su se našle u izazovnoj poziciji, jer je Vlajkovićevo bekstvo ukazalo na moguće propuste u sistemu praćenja osuđenika. Takođe, postavlja se pitanje kako su mu više puta odobravali odlaganje odlaska u zatvor, i šta je konkretno dovelo do njegove trenutne situacije. Iako su preduzete mere, nedostatak transparentnosti u postupcima suda stvara sumnje u efikasnost pravnog sistema.
U ovom slučaju, sve tri osobe su se suočile sa ozbiljnim optužbama, ali se čini da su samo dve od njih sada iza rešetaka, dok je jedna još na slobodi. Takva situacija može dodatno da utiče na percepciju javnosti o pravdi i odgovornosti, a takođe može izazvati i dodatne političke turbulencije.
Osim pravnih aspekata, ovakvi slučajevi imaju i široke posledice po nacionalnu bezbednost, kao i po međunarodne odnose. Dok se situacija sa Vladanom Vlajkovićem razvija, ostaje da se vidi kako će vlasti reagovati na njegovo bekstvo i koje će mere preduzeti da se osigura da pravda bude zadovoljena. U međuvremenu, pitanje ostaje: koliko će dugo Vlajković moći da izbegne pravdu, i koje će posledice to imati po sve uključene strane?
