Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da Pravilnik nije dovoljan da bi osobe koje nisu osigurane po drugom osnovu ostvarile pravo na zdravstveno osiguranje. Ona je ukazala da zakoni nisu usklađeni u procesu donošenja i da su potrebne intervencije. Pravilnik propisuje kako se neplaćeni kućni rad vrednuje i izračunava, ali nije jasno ko će biti obveznik plaćanja tog osiguranja. Više žena obavlja neplaćeni rad nego muškaraca, što dodatno otežava situaciju.

Vođenje domaćinstva, rad na imanju, briga o deci, starijima i nemoćnima su prepoznati kao neplaćeni kućni rad. Zakon o rodnoj ravnopravnosti definiše obavezu Ministarstva za ljudska i manjinska prava da donese Pravilnik o metodologiji obračuna za neplaćeni rad, koji je sada usvojen. Međutim, Jankovićeva ističe da Pravilnik ne omogućava osobama koje nisu osigurane na drugi način da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje, i da je potrebno intervenisati u Zakonu o zdravstvenom osiguranju.

Potrebno je da nova vlada reši ovo pitanje i da se ne ponavljaju propusti prilikom donošenja zakona. Statistika pokazuje da žene na selu obavljaju oko četiri i po sata neplaćenog rada, dok muškarci provode dva sata i četrdeset minuta u istim aktivnostima.

Jankovićeva naglašava da nije jasno da li bi se vrednovanjem neplaćenog rada mogla ostvariti i prava na penziju, ali napominje da ni Pravilnikom ni Zakonom nije predviđeno da se kućni rad plaća. Građani su zainteresovani da li će im se sada kućni rad plaćati, ali ona ističe da to nije predviđeno aktuelnim zakonima.

Ukupno gledano, potrebne su intervencije u zakonodavstvu kako bi se osiguralo pravo na zdravstveno osiguranje osobama koje obavljaju neplaćeni kućni rad. Trenutni pravilnici nisu dovoljni i ne omogućavaju ostvarenje ovog prava. Nova vlada trebala bi da posveti pažnju rešavanju ovog problema i da uradi potrebne izmene zakona kako bi se omogućilo osiguranje za one koji obavljaju neplaćeni rad.