Prvi maj je Međunarodni praznik rada koji se obeležava širom sveta, a ove godine je pao u isti period kao i uskršnji praznici za pravoslavce. Dana 1. i 2. maja su neradni dani u Srbiji zbog proslavljanja Dana rada, a odmah nakon toga sledi pravoslavni Uskrs.

Neradni dani tokom praznika su 3, 5. i 6. maj, dok će jedini radni dan u nedelji biti subota, 4. maj. Većina građana će tako imati mogućnost da se odmore punih nedelju dana, s obzirom na to da su praznici raspoređeni tako da se preklapaju.

Katolički hrišćani su već proslavili Uskrs od 29. marta do 1. aprila, s obzirom na to da ove godine postoji više od mesec dana razmaka između dva uskršnja praznika. Uskršnji ponedeljak je neradan dan i za katolike, dok su u petak prethodno imali slobodan dan zbog Velikog petka.

Pripadnici islamske vere su nedavno proslavili prvi dan Ramazanskog bajrama 10. aprila, a naredni neradni dan za njih će biti 16. juna kada će se obeležiti Kurbanski bajram. Islamski praznici se svake godine pomeraju za desetak dana, zbog razlike između gregorijanskog i islamskog kalendara.

Ovaj raspored praznika omogućava građanima da uživaju u dužem odmoru i da se odmore od svakodnevnih obaveza. Naravno, postoji i mogućnost da pojedini radnici moraju da rade tokom praznika, kao što su zdravstveni radnici, vatrogasci, policajci i drugi.

Tokom praznika, mnogi ljudi putuju u posetu porodici ili prijateljima, ili pak odlaze na odmor u neko lepo mesto. Takođe, mnogi restorani, kafići, bioskopi i tržni centri rade u skraćenom radnom vremenu ili su zatvoreni tokom praznika.

Osim što je prilika za odmor, praznici su i vreme kada se tradicionalno okuplja porodica za zajedničke obroke, razgovore i druženje. Posebno je važno vreme za religiozne ljude koji se mole, idu u crkvu ili džamiju, obavljaju obrede i običaje po verskim pravilima.

Praznična atmosfera je posebno lepa u gradovima gde se organizuju javna okupljanja, koncerti, manifestacije, sajmovi, predstave i drugi događaji. Naravno, važno je da se uživa u praznicima uz poštovanje mera bezbednosti, bilo da se radi o saobraćaju, konzumiranju hrane i pića, ili pak boravku u većim grupama ljudi.

Svi praznici imaju svoje simbole i tradicije koje se čuvaju i prenose s kolena na koleno. Uskršnja jaja, uskršnja jagnjad, hrišćanski simboli i obredi, ramazanske poslastice, islamski molitveni obredi – sve ovo čini lepu i bogatu kulturnu baštinu svakog naroda.

Nakon praznika, sledi povratak u svakodnevni ritam života, svi se vraćaju svojim poslovima, školama, treningima, hobijima i drugim aktivnostima. Ponekad je teško vratiti se u normalan režim nakon dugog odmora, ali je zato važno imati uspostavljen red i disciplinu u svakodnevnom životu.

Uprkos tome što su praznici vreme za opuštanje i uživanje, nije zgoreg setiti se važnosti rada i produktivnosti. Rad je temeljni deo života, jer kroz rad se ostvaruju ciljevi, stvara bogatstvo, gradi karijera, razvija veštine i sposobnosti, stiče se nova znanja i iskustva.

Slavljenje praznika je važno za duhovno i emotivno blagostanje ljudi, ali je isto tako važno raditi i doprinositi zajednici i društvu. Rad i praznici se nadopunjuju i čine harmoničan balans u životu svakog čoveka.

U krajnjem, praznici su tu da nas podsete na važnost odmora i porodičnih vrednosti, ali i da nas inspirišu da budemo bolji, da radimo više, da se trudimo da ostvarimo svoje snove i ciljeve. Uživajmo u praznicima, ali ne zaboravimo ni na rad i trud koji su potrebni da bismo imali uspešan i ispunjen život.