Američki istraživači su uspeli da izdvoje deo ljudskog mozga i mapiraju ga do najsitnijih detalja, otkrivajući mreže između moždanih ćelija neurona na jednom kubnom milimetru mozga. Dobijeni ćelijski atlas sastoji se od oko 57.000 ćelija koje mogu da čuvaju 1,4 petabajta podataka. Fragment je izdvojen iz korteksa mozga 45-godišnje žene koja je podvrgnuta operaciji zbog napada epilepsije, a ovaj deo mozga zadužen je za učenje, rešavanje problema i preradu senzornih signala.

Uzorak je zatim uronjen u konzervanse i ofarban teškim metalima kako bi ćelije bile vidljivije, a neuronaučnik Džef Lihtman i njegove kolege isekli su uzorak na 5.000 tankih delova koji se mogu gledati uz pomoć elektronskih mikroskopa. Tim predvođen neuronaučnikom Virenom Jainom iz kompanije „Google“ koristio je veštačku inteligenciju kako bi spojio slike i pretočio uzorak u 3D.

Istraživači su otkrili nekonvencionalne neurone, od kojih su neki međusobno napravili do 50 veza, što je neobično jer se obično najčešće nalazi najviše po dve veze između dva neurona. Takođe su otkrili parove neurona koji su gotovo savršeno simetrični, sa dendritima koji idu u dva različita pravca, ponekad i sa simetričnim osobinama kao u ogledalu.

Mapa je veoma velika i zahteva dalje ispitivanje kako bi se proverile eventualne greške u procesu spajanja slika. Jain ističe da je do sada prošlo kroz „kontrolu“ hiljade ćelija, ali to je samo mali procenat od 50.000 ćelija koje se nalaze u istraživanom uzorku. Verovatno će biti potrebno nekoliko decenija da se izradi mapa celog mozga, ali dosadašnji rezultati omogućavaju bolje razumevanje funkcionisanja korteksa i daju osnovu za tretiranje određenih neurodegenerativnih ili psihijatrijskih bolesti.