Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) Sjedinjenih Američkih Država za odlaganje sankcija na najmanje 90 dana. Ovu informaciju je saopštila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja je i rukovodilac Radne grupe za praćenje aktivnosti OFAC. Zahtev se odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci, koje bi omogućile NIS-u da nastavi sa poslovanjem dok se traži prihvatljivo rešenje za vlasničku strukturu i upravljanje.
Ministarka je naglasila da je cilj ovog zahteva očuvanje poslovanja NIS-a, koji ima ključnu ulogu za energetsku stabilnost Srbije i regiona. Takođe, vlada Srbije podržava ovaj zahtev, jer bi sankcije značajno ugrozile sposobnost NIS-a da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima. Ovaj zahtev je podržan i od strane vlade Mađarske, što ukazuje na regionalni značaj NIS-a.
S obzirom na značaj NIS-a za srpsku privredu, ministarka je apelovala na OFAC da hitno razmotri odlaganje sankcija na minimum 90 dana. U tom periodu, očekuje se da će se razmatrati održivo rešenje koje bi dovelo do ukidanja sankcija. Dubravka Đedović Handanović je takođe ponovila da zaposleni u NIS-u i građani Srbije ne treba da brinu, jer će državne institucije, kako je istakla, zaštititi interese Srbije.
Ona je podsetila da su američki zvaničnici naglasili da sankcije nisu usmerene protiv Srbije i njenih građana. U tom kontekstu, izrazila je nadu u konstruktivan dijalog koji bi doprineo očuvanju energetske stabilnosti ne samo Srbije, već i čitavog regiona.
Kancelarija za kontrolu strane imovine OFAC je 10. januara donela odluku o uvođenju sankcija protiv nekoliko ruskih kompanija iz energetskog sektora, uključujući Surgunjeft i Gazpromnjeft, kao deo napora da se smanje prihodi Moskve od prodaje energenata, koji se koriste za finansiranje rata u Ukrajini. Sankcije su u međuvremenu uvele i druge zapadne zemlje, uključujući Veliku Britaniju.
Prilikom posete Beogradu, zamenik američkog državnog sekretara Ričard Verma je na konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao da su sankcije usmerene na Rusiju, a ne na Srbiju. Verma je naveo da je NIS jedna od 2.000 kompanija u kojima je Rusija kao vlasnik, a koje su obuhvaćene sankcijama. Takođe, istakao je da neće biti ekonomskih posledica po Srbiju ukoliko se rusko vlasništvo ukloni iz NIS-a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ponovio da Srbija nije meta sankcija, ali je dodao da je to „slaba uteha“. On je ranije rekao da američke sankcije zahtevaju od Srbije da se potpuno povuče iz ruskog interesa u NIS-u, a da taj proces mora biti završen u roku od 45 dana.
U ovom trenutku, Gazpromnjeft ima 50 odsto vlasništva u NIS-u, dok je 6,15 odsto vlasništva prodao Gazpromu zbog ranije uvedenih sankcija. Ova situacija ukazuje na složenost problema koji se tiče vlasničke strukture NIS-a i njegovog značaja za energetsku stabilnost Srbije.
U zaključku, zahtev NIS-a za odlaganje sankcija predstavlja važan korak u očuvanju energetske stabilnosti u Srbiji. Uz podršku vlade Srbije i Mađarske, ovaj zahtev može otvoriti put ka održivom rešenju koje bi omogućilo NIS-u da nastavi sa radom. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, važno je da Srbija pronađe ravnotežu između očuvanja nacionalnih interesa i usklađivanja sa međunarodnim obavezama.
