Vladimir Đurić Đura, poznati pisac i muzički kritičar, nedavno je promovisao svoju knjigu „Rok Pantenon“ u Beogradu. Na ovom događaju, Đurić je izneo svoje stavove o trenutnom stanju srpske kulture, ističući da ona „vapi“ za moćnom pop kulturom. Prema njegovim rečima, turbo-folk, kao dominantni pravac, oterao je kvalitetniju muziku u zapećak.
Đurić je izrazio iznenađenje što je turbo-folk postao zvanična kultura u Srbiji, naglašavajući da je očekivao da će bendovi poput ‘Idola’ biti u središtu pažnje. Umesto toga, došlo je do forsiranja vulgarnosti i trivijalnosti iz turbo-folk scene, što je, kako smatra, šteta za kulturni razvoj zemlje. On je želeo da folk muzičari dobiju novu formu, ali se čini da su komercijalni interesi prevagnuli.
Govoreći o svojoj knjizi, Đurić je istakao ponos na svoju ediciju i iznenađenje povodom visokog tiraža. On je naglasio da nikada nije razmišljao o knjigama kao o velikim komercijalnim projektima, već je uvek težio nemogućim stvarima. Njegov pristup pisanju se temelji na istraživanju autentičnih aspekata beogradske kulture i identiteta.
Petar V. Arbutina, književni kritičar i urednik „Službenog glasnika“, govorio je o Đuriću kao o osobi koja tumači i prikazuje „autentičan duh Beograda“. On je naglasio da je Đurićeva sedma knjiga najbolja ilustracija njegovog fenomenološkog pristupa, prepoznajući ga kao polivalentnog autora. Ovaj pristup omogućava Đuriću da istražuje različite aspekte kulture i društva, dok istovremeno ostaje veran svojim umetničkim vizijama.
Promocija knjige „Rok Pantenon“ nije samo događaj vezan za književnost, već i širi kontekst razgovora o stanju kulture u Srbiji. Đurićevi komentari o turbo-folku i njegovom uticaju na umetnost postavljaju pitanja o pravim vrednostima u muzici i umetnosti. Njegova kritika usmerena ka komercijalizaciji umetnosti podseća nas na važnost očuvanja kvaliteta i autentičnosti u vremenu kada se često favorizuje površno i instant zadovoljstvo.
Đurićev rad i misli mogu inspirisati nove generacije umetnika i kritičara da preispitaju sopstvena uverenja i predstave o kulturi. On poziva na povratak dubljim, autentičnijim izražavanjima koja mogu da obogate srpsku umetnost i kulturu. Njegova posvećenost istraživanju i razumevanju beogradskog identiteta postavlja ga kao važnu figuru u savremenoj književnosti i kulturi.
U svetlu svega ovoga, Đurićeva knjiga „Rok Pantenon“ može se posmatrati kao poziv na akciju za sve one koji se bave umetnošću, muzikom i kulturom. Ona nas podseća na to koliko je važno čuvati i promovisati autentične vrednosti, dok se istovremeno suočavamo sa izazovima modernog društva. Đurićeva sposobnost da prepozna i analizira ove fenomene čini ga jednim od ključnih glasova u savremenoj srpskoj kulturi.
U zaključku, Vladimir Đurić Đura ne samo da se bavi pisanjem, već i aktivno učestvuje u oblikovanju kulturnog diskursa u Srbiji. Njegova knjiga i njegovi stavovi pružaju dragocen uvid u stanje umetnosti i kulture, pozivajući nas sve da se angažujemo u očuvanju i unapređenju kulturnog nasleđa. U eri kada su komercijalni interesi često na prvom mestu, Đurićeva posvećenost stvaranju dubljih vrednosti može biti svetionik za buduće generacije.
