Na nedavno održanom sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope nije se raspravljalo o prijemu tzv. Kosova u članstvo tog tela. Umesto toga, na dnevnom redu su bile mere koje Savet Evrope preduzima kao odgovor na ruske napade na Ukrajinu, sprovođenje Deklaracije iz Rejkjavika usvojene prošle godine i usvajanje Okvirne konvencije o veštačkoj inteligenciji, ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava.
Ministri su takođe razmatrali rad Saveta Evrope u oblastima ljudskih prava i saradnju između Saveta Evrope i Evropske unije. Na kraju sednice, Lihtenštajn će predati predsedavanje Komitetom ministara Litvaniji. Takođe je najavljeno da će ministri spoljnih poslova učestvovati na svečanosti povodom obeležavanja 75. godišnjice Saveta Evrope.
Parlamentarna Skupština Saveta Evrope je nedavno saopštila da je usvojila preporuku za prijem tzv. Kosova u članstvo Saveta Evrope i odlučila da prati ispunjavanje obaveza koje Kosovo mora ispuniti pre pristupanja. Među tim obavezama je i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što će biti uključeno u buduće razmatranje Komiteta ministara Saveta Evrope. Prema proceduri, nakon usvajanja izveštaja Dore Bakojani, Parlamentarna Skupština će uputiti preporuku za prijem Komitetu ministara spoljnih poslova, koji će doneti konačnu odluku dvotrećinskom većinom ministara ili ambasadora.
Odluka o prijemu tzv. Kosova u članstvo Saveta Evrope izazvala je podeljena mišljenja među članicama Saveta. Dok jedni podržavaju prijem Kosova, drugi su skeptični zbog nedavnih događaja na Balkanu. Međutim, odluka je pre svega politička i važno je da se poštuju demokratske procedure i institucije.
Savet Evrope je ključna organizacija koja promoviše ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava na evropskom kontinentu. Članstvo u Savetu Evrope donosi određene obaveze i privilegije zemljama članicama. Očekuje se da će tzv. Kosovo ispuniti sve obaveze koje su postavljene pred njih kako bi postali punopravni član Saveta Evrope.
Savet Evrope se takođe bavi pitanjem ljudskih prava, posebno u kontekstu aktuelnih događaja u Evropi. Ruski napadi na Ukrajinu su tema koja zabrinjava međunarodnu zajednicu i Savet Evrope preduzima odgovarajuće mere kako bi podržao Ukrajinu i osudio napade na njenu suverenost.
Sprovođenje Deklaracije iz Rejkjavika koja je usvojena prošle godine takođe je na dnevnom redu Saveta Evrope. Ova Deklaracija postavlja smernice za dalji razvoj organizacije i jačanje njene uloge u zaštiti ljudskih prava i demokratije na evropskom kontinentu.
Usvajanje Okvirne konvencije o veštačkoj inteligenciji, ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava je takođe važan korak ka zaštiti osnovnih ljudskih prava u digitalnom dobu. Savet Evrope prepoznaje važnost regulisanja upotrebe veštačke inteligencije kako bi se zaštitili građani i očuvala demokratija i vladavina prava.
Savet Evrope sarađuje sa Evropskom unijom u različitim oblastima, pre svega u promociji ljudskih prava i demokratije na evropskom kontinentu. Ova saradnja je od ključnog značaja za jačanje evropskih vrednosti i zajedničkog prosperiteta u regionu.
Ukupno gledano, sastanak Komiteta ministara Saveta Evrope je bio prilika za razmatranje aktuelnih pitanja i donošenje važnih odluka koje će uticati na budućnost organizacije i evropskog kontinenta u celini. Važno je da se poštuju demokratski principi i ljudska prava u procesu donošenja odluka kako bi se osigurala održivost i prosperitet evropske zajednice.
