Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja. Prema starim zapisima, Jovan Krstitelj bio je posečen po želji zlobne Irodijade, žene cara Iroda, koji je tada vladao. Kada mu je glava odsečena, Irodijada je naredila da se glava ne sahranjuje zajedno sa telom iz straha da bi strašni prorok mogao da vaskrsne. Ipak, Jovanina dvorkinja, blagočestiva Jovana, je tajno iskopala glavu i sahranila je na Jeleonskoj Gori u Jerusalimu.
Car Irod je kasnije, kada je čuo za Isusa Hrista i čuda koja je činio, rekao da je to Jovan koga je on posekao, jer se uplašio da je Jovan ustao iz mrtvih. Legenda dalje kaže da neki vlastelin koji je poverovao u Hrista i postao monah, pronašao Jovanovu glavu na Jeleonskoj Gori i ponovo je zakopao na istom mestu.
U Srbiji postoji verovanje da se na ovaj dan sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra. Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, te da mrtve duše lakše ulaze u raj, a ako se sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će biti ispunjene. Takođe, postoji verovanje da se u ovoj noći može otkriti i zakopano blago.
U narodnoj pesmi koja opisuje nešto što ne može biti, devojka kojoj je bačena kletva treba da se pomoli u crkvi ili manastiru Svetom Jovanu, upali sveću i ostavi prilog hramu, kako bi kletva bila otklonjena. Takođe, prema narodnom verovanju nije preporučljivo obavljati teže poslove, niti koristiti noževe ili oštre predmete kako bi se izbegle povrede nevino stradalog svetitelja.
Slava Svetog Jovana Krstitelja se inače slavi 9. marta, osim u prestupnim godinama kada se proslavlja 8. marta. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 16. februara po crkvenom, a 1. marta ili 29. februara u prestupnim godinama, po gregorijanskom kalendaru.
Ovaj praznik duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji i verovanjima, te se obeležava sa posebnim poštovanjem. Vernici se mole svetitelju, pale sveće i posvećuju ovaj dan kao poseban dan u crkvenom kalendaru. Sveti Jovan Krstitelj poštovan je kao zaštitnik i uzor vernicima, a njegovo obeležavanje ima posebno mesto u duhovnom životu Srpske pravoslavne crkve.
