Više javno tužilaštvo u Beogradu je donelo odluku da policiji naloži identifikaciju lica koja su tokom protesta „15. za 15“, održanog 15. marta 2025. godine, razvila zastavu terorističke organizacije OVK, koja je bila spojena sa zastavama NATO, LGBT i EU. Ovaj incident je izazvao veliku pažnju javnosti i postavio pitanje o sigurnosti i toleranciji u društvu.
Policiji je upućen zahtev za prikupljanje potrebnih informacija, uz obavezu da preduzmu sve operativne radnje u skladu sa zakonskim ovlašćenjima kako bi procesuirali izvršioce krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, kako je predviđeno člankom 317 Krivičnog zakonika. Gonjenje za ovo krivično delo se preduzima po službenoj dužnosti, što ukazuje na ozbiljnost situacije.
U ovom kontekstu, policija je dobila fotografije i video zapise koji su javno dostupni na društvenim mrežama, što može pomoći u identifikaciji pojedinaca koji su učestvovali u ovom incidentu. Ovaj događaj je dodatno rasplamsao tenzije u društvu, posebno u svetlu nedavnih protestnih aktivnosti koje su se odvijale u Beogradu.
Prema policijskim procenama, tokom protesta u Beogradu, broj učesnika dostigao je oko 107.000. Većina okupljenih je došla iz unutrašnjosti, a kako su naveli iz MUP-a, broj učesnika je od tada u opadanju. Ovaj fenomen masovnog okupljanja ukazuje na duboke društvene i političke podela unutar Srbije, kao i na potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim grupama.
Na protestu se pojavio i Branko Ružić, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS), što je izazvalo dodatne komentare u javnosti. Ružić je prethodno najavio svoj dolazak na ovaj skup, naglašavajući važnost dijaloga između vlasti i studenata koji su organizovali protest. Njegovo prisustvo može se tumačiti kao pokušaj da se uspostavi veza između političkih elita i mladih aktivista, koji traže promene u obrazovnom sistemu.
U razgovoru na televiziji N1, Ružić je komentarisao okupljanje studenata u Pionirskom parku, nazivajući ga „rijaliti programom“. Ova izjava je izazvala podeljene reakcije; dok neki smatraju da je to neprimeren komentar na ozbiljnu situaciju, drugi ga vide kao pokušaj da se umanji značaj protesta. Ružić je pozvao studente da dokažu svoje akademske kapacitete, sugerišući da bi mogli da otpevaju studentsku himnu „Gaudeamus igitur“.
Ova situacija dodatno ukazuje na to koliko su protesti i politička aktivnost mladih postali važni aspekti savremene srpske društvene dinamike. Dok jedni smatraju da su protesti legitimni izraz nezadovoljstva i želje za promenama, drugi ih vide kao potencijalni izvor razdora i konflikta.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je dijalog ključan za razumevanje i rešavanje društvenih problema. Sa jedne strane, protesti su način na koji građani izražavaju svoje stavove i zahteve, dok sa druge strane, vlasti imaju odgovornost da reaguju na ove zahteve na konstruktivan način, bez podsticanja mržnje ili netrpeljivosti.
U zaključku, incident sa zastavom OVK na protestu „15. za 15“ predstavlja samo jedan od mnogih izazova sa kojima se srpsko društvo suočava. Identifikacija lica odgovornog za ovaj incident i procesuiranje istih može biti korak ka jačanju društvenih normi koje promovišu toleranciju i suživot. U isto vreme, važno je da se politički lideri, poput Branka Ružića, angažuju u dijalogu sa mladima i prepoznaju njihove potrebe i aspiracije, kako bi se izbeglo dalje produbljivanje podela unutar društva.
