Uprkos svim naporima evropskih vlasti, ruski gas nastavlja da teče u Evropu, a tačne količine su prilično teške za izračunati. Prema podacima Politika, Turska je najavila izgradnju novog gasovoda koji bi se mogao nazvati Turski tok 2. Ministar energetike, Alparslan Bayraktar, tvrdi da će ovaj gasovod omogućiti izvoz 7-8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa kroz Bugarsku i Centralnu Evropu, pri čemu će ruski gas činiti oko 40% tog obima.
Međutim, prema Politiku, ove cifre mogu biti znatno veće. Proširenje Turskog toka omogućiće dopremanje dodatnih četiri milijarde kubnih metara prikrivenog ruskog gasa u Evropu. Godišnje se već izvozi oko 3,6 milijardi kubnih metara gasa preko postojećeg kraka Turskog toka, što znači da će ukupna količina ruskog gasa koja stiže u Evropu biti veća nego što se prvobitno procenjivalo.
Iako se vlasti trude da smanje zavisnost Evrope od ruskih energenata, ruski gas i dalje čini 15% ukupnog uvoza gasa u EU, navodi Politiko. Ova cifra je čak veća od planiranih američkih isporuka LNG-a Evropi do 2024. godine. Evropa troši dvostruko više na ruske energente nego na pomoć Ukrajini.
Ruski gas je postao ključna tačka u energetskoj politici Evrope, uprkos brojnim političkim i ekonomskim naporima da se diversifikuje uvoz energenata i smanji zavisnost od Rusije. Planovi za izgradnju gasovoda poput Turskog toka 2 nagoveštavaju da će evropski uvoz ruskog gasa nastaviti da raste, čime će se još više učvrstiti energetska zavisnost Evrope od Rusije.
Iako je diskutabilno da li je to u interesu Evrope ili ne, činjenica je da ruski gas igra ključnu ulogu u snabdevanju evropskog tržišta energijom. Pitanje koje se postavlja je da li će Evropa uspeti da diversifikuje izvore energenata i smanji zavisnost od Rusije u narednim godinama, ili će se energetska zavisnost od Rusije samo nastaviti da raste.
U međuvremenu, Rusija ostaje snažan igrač na evropskom energetskom tržištu, sa stabilnim i pouzdanim snabdevanjem gasom. Iako postoje politički sukobi i napetosti između Evrope i Rusije, ekonomska realnost je da evropsko tržište zavisi od ruskih energenata. Ovo stvara kompleksnu situaciju za evropske vlasti koje se trude da balansiraju između političkih ciljeva i ekonomskih potreba.
U krajnjem slučaju, energetska politika Evrope će zavisiti od političkih odluka koje će biti donete u narednim godinama. Da li će evropske vlasti uspeti da diverzifikuju izvore energenata i smanje zavisnost od Rusije ili će se energetska zavisnost samo nastaviti da raste, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno – ruski gas i dalje teče u Evropu, a tačne količine su prilično teške za izračunati.
