Zoran Stevanić je otac Novaka, mladića koji se ubio osam meseci nakon što su nepoznati napadači opljačkali njihov stan na Senjaku. Zoran tvrdi da je njegov sin patio zbog traume koju je doživeo tokom otmice, te da je to bio razlog zašto je odlučio da sebi oduzme život. Međutim, postoje sumnje da je možda ubijen, a ne da je sam sebi pucao u glavu.

Zoran je godinama tragao za istinom o tome ko su bili napadači koji su opljačkali njihov stan i šta se zapravo desilo sa ukradenim novcem i nakitom. Nakon dugogodišnje istrage, Zoran je uspeo da identifikuje neke od počinilaca, među kojima se nalazi bivši pripadnik kriminalnog klana Nikola Bajić.

Nikola Bajić nedavno je priznao krivicu za svoje učešće u otmici i pljački, te je sklopio sporazum sa Višim tužilaštvom u Beogradu. Zoran sada veruje da će konačno saznati istinu o tome šta se zaista dogodilo tog kobnog dana kada su njegov sin bio kidnapovan.

Zoran se pita da li će se ikada saznati istina o svemu i da li će pravda biti zadovoljena. On se nada da će svi počinioci biti privedeni pravdi i adekvatno kažnjeni za svoje zločine. Zoran tvrdi da je spreman da ide do kraja kako bi dobio pravdu za svog sina.

Međutim, iako je prošlo mnogo vremena od Novakove smrti, Zoran se i dalje bori sa traumom i tugom zbog gubitka svog sina. On kaže da će ga bol pratiti do kraja života i da će uvek osećati prazninu koju je Novakov odlazak ostavio u njegovom srcu.

Zoran se nada da će njegova ispovest o tragediji koja im se desila podići svest javnosti o ozbiljnosti kriminala i nasilja koji se dešavaju u društvu. On poziva ljude da se udruže protiv zločina i da zajedno rade na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve građane.

Zoran se takođe zahvaljuje svima koji su mu pružili podršku tokom ovog teškog perioda i ističe da mu je njihova ljubav i podrška mnogo značila. On se nada da će njegova priča poslužiti kao podsetnik svima da je važno boriti se za istinu i pravdu, bez obzira na sve prepreke koje mogu da se pojave.

Na kraju, Zoran poručuje da će uvek nositi Novakovu uspomenu u svom srcu i da će se boriti za pravdu i istinu sve do poslednjeg daha. On veruje da će njegov sin dobiti zasluženu pravdu i da će njegova smrt biti osvetljena na pravi način.

U zaključku, Zoran Stevanić je snažan i hrabar čovek koji se nije predao ni u najtežim trenucima. Njegova priča o gubitku sina i borbi za pravdu inspiriše i motiviše druge ljude da se bore za istinu i da ne odustaju bez obzira na sve prepreke koje se pojave na putu. Njegova ispovest je snažan podsetnik na važnost borbe protiv kriminala i nasilja u društvu, te je važno podržati ljude poput Zorana u njihovoj borbi za pravdu i istinu.