U Beogradu je nedavno otkriven šokantan slučaj u kojem je M. M. (39), porodilja u teškom stanju, dovedena u Ginekološko-akušersku kliniku „Višegradska“. Ministarstvo unutrašnjih poslova je obavešteno o prijemu ove žene u bolnicu, što je rezultiralo pokretanjem istrage od strane policije.

Tokom istrage, policija je došla do stana na Vračaru, gde je M. M. živela, gde su pronašli mrtvo novorođenče. Prema nezvaničnim informacijama, M. M. se porodila u svom stanu pre nedelju dana, a na samom početku istrage tvrdila je da je njena beba rođena mrtva. Kasnije je promenila iskaz i priznala da je telo bebe još uvek u stanu, umesto da je bacila u kontejner.

Sinoć su na teren izašli forenzičari, policija i pogrebno preduzeće kako bi obavili sve neophodne radnje na mestu događaja. Porodilja M. M. je trenutno životno ugrožena i nalazi se u bolnici, gde se lekari bore za njen život.

Ovaj slučaj je izazvao veliku potresenost u Beogradu i šire, jer se radi o veoma teškom i nehumano postupku prema nevinom novorođenčetu. Nadležne institucije su angažovane kako bi istražile sve okolnosti ovog slučaja i pravda bude zadovoljena.

Pobačaj je veoma osetljiva tema i tabu u mnogim društvima, uključujući i naše. Postoje različiti pristupi i mišljenja o ovom pitanju, ali ono što se ne sme zanemariti jeste ljudski život i dostojanstvo svakog pojedinca, pa čak i nerođene dece.

U Srbiji, pobačaj je legalan do 10. nedelje trudnoće uz odluku žene i uz odobrenje lekara. Međutim, nakon tog perioda, pobačaj je moguć samo u određenim medicinskim slučajevima, kao što su život majke ugrožen trudnoćom ili teške malformacije fetusa.

Ovaj slučaj jasno pokazuje hitnost edukacije i podizanja svesti o rodnoj ravnopravnosti, reproduktivnim pravima i odgovornosti prema nerođenoj deci. Svako dete, bez obzira na okolnosti njegovog začeća ili rođenja, zaslužuje pravo na život i ljubav.

Zabrinjavajuće je što se ovakvi slučajevi dešavaju, jer ukazuju na duboke društvene probleme i nedostatak podrške za žene u teškim situacijama. Potrebno je raditi na prevenciji takvih tragedija kroz edukaciju, pružanje adekvatne zdravstvene i psihološke podrške trudnicama, kao i jačanje zakonskih mehanizama za zaštitu nerođene dece.

Svaka žena koja se nađe u situaciji neželjene trudnoće treba imati pristup kvalitetnoj zdravstvenoj i socijalnoj podršci, kako bi donela informisanu odluku o svojoj trudnoći. Nema opravdanja za nasilje ili zlostavljanje prema trudnicama ili nerođenoj deci, i društvo mora aktivno raditi na prevenciji ovakvih slučajeva.

U ovom teškom trenutku, važno je pružiti podršku porodilji M. M. i njenoj porodici, ali isto tako i tražiti odgovornost za počinjene postupke. Svaki život je dragocen i važno je da se svaki slučaj ovakve vrste istraži do kraja i da se pravda zadovolji.

Na kraju, želimo da istaknemo važnost poštovanja i zaštite ljudskog života, bez obzira na njegovu starost, pol, ili bilo koje druge faktore. Svi smo odgovorni za stvaranje sigurnog i podržavajućeg okruženja za sve članove društva, uključujući i najosetljivije – nerođenu decu.