CENE zlata dostigle su novi rekord u četvrtak, kada su fjučersi na zlato na berzi Comex skočili za 1,5 odsto, nakratko premašivši prag od 3.000 dolara (2.764 evra) po unci, prvi put u istoriji. Spot cena zlata porasla je za 1,9 posto, dostigavši 2.988 dolara (2.752 evra) po unci, što predstavlja još jedan istorijski maksimum. Ova značajna promena u ceni zlata može se pripisati različitim faktorima, uključujući potražnju za sigurnim ulaganjima, slabljenje američkog dolara i povećanu kupovinu od strane centralnih banaka.
Zlato se tradicionalno smatra sigurnim utočištem za investitore, a njegova cena je ove godine porasla za više od 13 procenata. Ovo povećanje se može objasniti sklonosti investitora ka sigurnijim aktivama u svetlu ekonomskih i političkih neizvesnosti. Naime, naglo raste potražnja za sigurnim imovinama usled globalnih ekonomskih tenzija, uključujući Trampove carine i rastuće geopolitičke tenzije.
Američki predsednik Donald Tramp uveo je jedinstvenu carinu od 25 posto na uvoz čelika i aluminijuma, što je izazvalo kontramere iz Kanade i Evropske unije. Takođe, zapretio je uvođenjem carina od 200 posto na evropsko vino i druga alkoholna pića, reagirajući na plan EU-a da uvede carine na američki viski. Očekivanja su da će sveobuhvatni trgovinski rat podstaći inflaciju, dok bi veće trgovinske prepreke mogle usporiti globalni ekonomski rast, što dodatno komplikuje situaciju.
Dublji trgovinski sukobi mogli bi izazvati inflatorne pritiske, dok bi istovremeno usporili ekonomski rast. Ovo stvara uslove za stagflaciju, scenario koji je u istoriji bio povoljan za zlato kao sredstvo očuvanja vrednosti. U dodatku, oslabljeni američki dolar i očekivanja o smanjenju kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi takođe su doprineli rastu cena zlata. Indeks američkog dolara (DXY) pao je za više od 5 posto u odnosu na svoj godišnji maksimum iz sredine januara.
Zabrinutost oko američke ekonomije može dovesti do nižih kamatnih stopa, a nedavni podaci o inflaciji, koji su bili niži od očekivanih, dodatno su učvrstili očekivanja tržišta da će smanjenje kamata doći u junu, a ne u septembru, kako se ranije predviđalo. Ovaj trend može nastaviti oslabljenje dolara u odnosu na druge valute grupe G10, iako se može očekivati da Federalne rezerve zadrže čvrst stav ukoliko se trgovinske tenzije eskaliraju.
Osim toga, jačanje evra je dodatno oslabilo američki dolar, što je dovelo do preusmeravanja kapitala iz američkih tržišta. Centralne banke su, u međuvremenu, povećale svoje zlatne rezerve dok su smanjile udeo u američkim državnim obveznicama. Trampove politike su izazvale zabrinutost oko sposobnosti SAD-a da servisira svoj dug, što je dodatno podstaklo preusmeravanje kapitala u zlato.
Investitori su se prebacili u defanzivni način rada dok je rizična imovina gubila na vrednosti. Investicioni fondovi su povukli kapital iz rizičnijih ulaganja, kao što su akcije i energetski sektor, preusmerivši ga u defanzivnu imovinu, uključujući zlato. Imovina osetljiva na rizik, poput berzanskih indeksa i sirove nafte, nastavila je sa padom. Indeks S&P 500, referentni američki berzanski indeks, ušao je u korektivno područje, gubeći 10 posto u odnosu na svoj rekordni maksimum iz februara.
Na kraju, referentni terminski ugovori za sirovu naftu, uključujući West Texas Intermediate (WTI) i Brent, pali su 7 odnosno 8 posto ove godine, dostigavši najniže nivoe od decembra 2021. Ova situacija ukazuje na značajne promene na tržištu i osvetljava trenutne ekonomske izazove s kojima se svet suočava. Očekivanja su da će se tržišne tenzije nastaviti, a investitori će i dalje tražiti sigurna utočišta kao što je zlato.
