Jedan crnogorski publicista, Mihailo Radojičić Šok, je u svom nedavnom članku za list „Pobjeda“ izneo poziv na istrebljenje toliko ljudi u Crnoj Gori da bi populacija pala na ispod 300 hiljada stanovnika. U svom tekstu, on je pozvao na primenu smrtne kazne za izdajnike otečastva, ističući da bi više od polovine parlamenta trebalo da bude sramotno poginulo zbog izdaje, a da bi popis stanovništva pao ispod 300 hiljada ljudi. On je takođe tvrdio da barjak u tri boje koji se koristi u Crnoj Gori nije narodna zastava ni Crnogoraca ni Srba, već stijeg okupatora.
Ova izjava je izazvala oštru reakciju istoričara i publiciste Srđe Trifkovića, koji je istakao da autor otvoreno priziva fizičko uništenje preko polovine stanovnika Crne Gore, samo zato što nisu iste nacionalnosti kao on. On je uporedio ovakav poziv sa morbidnim maštanjem, ističući da čak ni najveći zlikovci modernog doba nisu išli toliko daleko u svojim okrutnim delovanjima. Trifković je takođe podsetio na staru narodnu izreku koja kaže da „kad Bog hoće da koga kazni, prvo mu uzme pamet“.
Ova kontroverzna izjava je izazvala brojne reakcije javnosti u Crnoj Gori i izazvala raspravu o političkoj klimi i nacionalnim odnosima u zemlji. Mnogi su osudili Radojičićevu izjavu kao ekstremnu i neprihvatljivu, ističući da takav govor mržnje i pozivi na nasilje nisu u skladu sa civilizovanim društvom. Međutim, postoje i oni koji podržavaju ovakve ekstremne stavove i smatraju ih legitimnim u borbi za nacionalne interese.
Ovaj incident ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog društva i kompleksne političke i nacionalne dinamike u zemlji. U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora se suočila sa političkim previranjima, naročito u vezi sa pitanjem nacionalnog identiteta i položaja Srpske pravoslavne crkve u zemlji. Ova pitanja su izazvala tenzije između pristalica i protivnika crnogorske nezavisnosti, kao i između tradicionalno pravoslavnog stanovništva i sekularnih, prozapadno orijentisanih snaga.
U tom kontekstu, izjave poput one koje je dao Mihailo Radojičić Šok mogu dodatno podstaći polarizaciju i podići tenzije među građanima. Pozivi na nasilje i mržnju mogu samo pogoršati već napetu situaciju i ugroziti stabilnost zemlje. Zbog toga je važno da javne ličnosti, posebno mediji i intelektualci, pokažu odgovornost i suzdržanost u svojim izjavama i delovanjima, te se zalažu za dijalog i mirno rešavanje kontroverznih pitanja.
Takođe je bitno da državne institucije preuzmu odgovornost za suzbijanje ekstremnih stavova i delovanja u društvu, te da osiguraju bezbednost i zaštitu svih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost. Samoregulacija medija i javne reakcije na ovakve ekstremne izjave mogu igrati ključnu ulogu u sprečavanju daljeg širenja mržnje i nasilja u društvu.
Na kraju, važno je da se crnogorsko društvo suoči sa svojim unutrašnjim podelama i izazovima na konstruktivan i civilizovan način, te da se stvori atmosfera tolerancije, razumevanja i pomirenja među različitim grupama i zajednicama. Samo putem dijaloga, uzajamnog poštovanja i saradnje, Crna Gora može izgraditi održivu i prosperitetnu budućnost za sve svoje građane.
