Petrovske poklade su tradicionalno obeležavanje poslednjeg dana uoči Petrovskog posta. U Srbiji, ovaj dan se obeležava mrsnim gozbama i običajima koji se prenose kroz generacije. U nekim selima se organizuju pokladni svatovi, dok se u drugima pale lile od osušene brezove ili trešnjine kore. Mladići obilaze oko kuća govoreći praznične poruke, a domaćini ih nagrade hranom, poput belog mrsa.

Veruje se da kuća koja nagradi lilare će biti berićetna tokom cele godine. Devojke obično pale vatru na seoskoj utrini, gde se okupljaju mladi i igraju razne igre uz hranu koju su lilari sakupili. Prema narodnom verovanju, važno je da se svi dobro najedu kako bi se pripremili za predstojeći post. U nekim krajevima, verovalo se da oni koji ne jedu masnu hranu mogu imati nesrećnu godinu.

Drugo verovanje kaže da se danas ne valja češljati jer kosa može otpasti s glave. Pored Petrovskih poklada, Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetih mučenika Manuila, Savela i Ismaila. Braća su rođena u Persiji, bila visoki činovnici i hrišćani. Poslata su na pregovore s rimskim carem Julijanom Otpadnikom, ali su odbili prinositi žrtve idolima. Zbog toga su bili bačeni u tamnicu i mučeni pre nego što su bili ubijeni.

Persijski car Alamundar je zbog smrti braće napao Julijana Otpadnika i pobedio ga. Sveti mučenici Manuil, Savel i Ismail pretrpeli su mučeničku smrt 362. godine. Petrovske poklade su dan pun tradicije, običaja i verovanja koji se čuvaju u mnogim krajevima Srbije. Ovaj praznik predstavlja pripremu za predstojeći post, ali i sećanje na hrabre mučenike koji su se suprotstavili idolima i platili najveću cenu za svoju veru.