Na brdu Stražilovu, nedaleko od Sremskih Karlovaca, ovog petka održan je program u čast proslave 200. godišnjice rođenja Branka Radičevića pod nazivom „Ja poznadoh što nesam poznavo,/ prvi sanak ja sam već odspavo“. Manifestacija je započela polaganjem cveća i paljenjem sveće na pesnikovom grobu od strane Boška Suvajdžića. Nakon toga, dramske umetnice su izvodile Radičevićeve pesme: Milica Grujičić (Putnik na uranku), Danica Petrović (Ukor) i Olga Skerletović Đorđević (Molitva). Učenici Karlovačke gimnazije, čiji je Branko najistaknutiji đak, recitovali su njegove pesme, Anja Cvijan (Desanka Maksimović: Idem na Stražilovo) i Nikola Stajić (Branko Radičević: Kad mlidijah umreti).
Nakon toga, program se nastavio kod „Brankovog čardaka“, uz Brankov spomenik iz 1974. godine, pod nazivom „Ove reči, slatke strele,/ minuše mi grudi bele“. Nenad Grujičić, direktor Brankovog kola, uručio je prestižne nagrade „Stražilovo“ Raši Periću za ukupni pesnički opus, Mariji Stojić za pesnički prvenac „Parlog“ i Danilu Jovanoviću za pesnički prvenac „Korak između“. U središtu nagrada bila je duboka uronjenost u srpsku i (pan)slovensku mitologiju, kulturu i tradiciju, kao i duhovna supstancu molitve koja spašava od truležnosti sveta.
Nakon svečanog dela, održan je tradicionalni „Stražilovski miting poezije“ pored spomenika Branku, gde su nastupili pesnici kao što su Babken Simonjan iz Jermenije, Rastko Lončar, Damir Malešev, Perica Markov, Jasna Milenović, Dragica Stojanović, Boško Suvajdžić, Vesna Fekete i drugi. Glumica Danica Petrović izvela je deo monodrame „Ja, Mina Brankova“ Nenada Grujičića, dok su učenici Karlovačke gimnazije recitovali Radičevićeve pesme i poeziju o njemu.
Antologijsku pesmu „Brankova želja“ Jovana Jovanovića Zmaja otpevao je gajdaš Ognjen Ognjanović. Svečanost je bila prilika za slavlje i sećanje na jednog od najvažnijih srpskih pesnika, čija dela i danas inspirišu i dotiču srca mnogih ljubitelja poezije.
Branko Radičević je bio istaknuti srpski pesnik romantizma, rođen 1824. godine u Brankovini, nedaleko od Sremskih Karlovaca. Njegova pesnička dela prepoznata su po dubokoj emotivnosti, ljubavi prema prirodi i jedinstvu srodne ljubavi. Radičević je bio deo tadašnje pesničke elite, zajedno sa Đurđem Brankovićem, Ljubom Nenadovićem i Brankom Dušanom Kovačevićem.
Njegove pesme su postale deo srpske književne baštine i danas se izučavaju u školama širom Srbije. Radičević je bio poznat po svojim lirskim pesmama, kao što su „Tuga“, „Ponoć“, „Molitva“, „Ostavljena“ i mnoge druge. Njegova poezija odražava melanholiju i tugu, ali istovremeno i ljubav i lepotu života.
- godišnjica rođenja Branka Radičevića predstavlja važan jubilej za srpsku književnost i kulturu. Manifestacije kao što je proslava na Stražilovu imaju za cilj da očuvaju sećanje na velikog pesnika i da inspirišu nove generacije pesnika i ljubitelja poezije. Radičevićev doprinos srpskoj književnosti ne može biti prenaglašen, a njegova dela i danas imaju veliki uticaj na kulturni život Srbije.
U vremenu kada je književnost i kultura često marginalizovana, manifestacije poput proslave 200. godišnjice rođenja Branka Radičevića imaju poseban značaj. One podsećaju na važnost umetnosti i književnosti u društvu, te na potrebu da se očuva sećanje na velike pesnike i pisce iz prošlosti. Branko Radičević je jedan od tih velikana čije se ime i delo ne sme zaboraviti, a proslava njegove 200. godišnjice rođenja je prilika da se oda počast njegovom životu i stvaralaštvu.
Branko Radičević je ostavio dubok pečat na srpsku književnost i kulturu, te će njegova poezija zauvek ostati deo srpske kulturne baštine. Njegova lirika, emotivnost i ljubav prema prirodi i otadžbini i danas inspirišu ljude širom Srbije i sveta. Njegova 200. godišnjica rođenja predstavlja važan događaj za srpsku književnost, a manifestacije poput proslave na Stražilovu su prilika da se sećamo i slavimo njegovo nasleđe.
