Jadna je ona zemlja koja ubija svoje građane, a štiti krivce, lopove i ubice. Ove reči odjekuju povodom 19 godina od stravične železničke nesreće koja se desila na Bioču. U ovoj tragediji, koja se dogodila 2004. godine, prilikom izletanja voza na liniji Bijelo Polje-Bar stradalo je 47 putnika, dok je više od 200 povređeno. Ova nesreća ostavila je dubok trag u svestima mnogih, posebno u gradu Bijelom Polju, gde je 14 građana izgubilo život.
U znak sećanja na žrtve ove tragedije, u gradu Bijelom Polju održana je komemoracija kod spomenika žrtvama u gradskom parku. Ovaj spomenik simbolizuje ne samo sećanje na one koji su izgubili živote, već i bol i tugu njihovih porodica i prijatelja. Na obeležavanju godišnjice nisu bila javna obraćanja rodbine i zvaničnika, što ukazuje na poštovanje prema žrtvama. Umesto toga, cveće je položeno na spomenik, u znak pijeteta prema onima koji su tragično stradali.
Goran Vojinović, predsednik NVO „Voz neprebola“, na konferenciji za medije je istakao da se na Bioču desio zločin, a ne nesreća. Ove reči podsećaju na činjenicu da se tragedije poput ove ne smeju zaboraviti, a odgovorni moraju biti pozvani na odgovornost. Vojinović je naglasio da je važno da društvo ne zaboravi svoje žrtve, već da se bori za pravdu i istinu.
Železnička nesreća na Bioču nije samo statistika; ona je priča o ljudima, njihovim snovima, planovima i željama koje su nasilno prekinute. Svaka žrtva imala je svoju priču, svoje mesto u društvu, a njihovi gubici ostavili su trajne ožiljke na porodicama i zajednici. Ova nesreća je postala simbol nesigurnosti i nepravde u sistemu koji bi trebao da štiti svoje građane.
U poslednjim godinama, mnoge NVO i aktivisti pozivaju na reviziju ovog slučaja i traže pravdu za žrtve. Njihovi zahtevi uključuju bolje istraživanje uzroka nesreće, kao i odgovornost onih koji su bili zaduženi za održavanje železnice i bezbednost putnika. Nažalost, mnogi smatraju da je pravda izostala, a odgovorni su ostali nekažnjeni.
Povodom godišnjice tragedije, aktivisti su se okupili kako bi ponovo skrenuli pažnju na važnost bezbednosti u železničkom saobraćaju. S obzirom na to da se slične nesreće mogu ponoviti, ključno je da se preduzmu mere za poboljšanje infrastrukture i sigurnosti. Ove mere uključuju modernizaciju železničkih pruga, obuku osoblja i uvođenje strožih propisa koji će osigurati bezbednost putnika.
Železnička nesreća na Bioču postavila je pitanja o odgovornosti i transparentnosti u sistemu. Mnogi građani se pitaju zašto su odgovorni izbegli pravdu i kako je moguće da se ovakve tragedije događaju bez adekvatnih posledica. Ova pitanja ostaju otvorena i zahtevaju ozbiljno razmatranje i akciju.
S obzirom na sve što se desilo, važno je da se nastavi sa sećanjem na žrtve i da se bore za pravdu. Ova godišnjica ne bi trebala da bude samo podsećanje na prošlost, već i motivacija za promene u budućnosti. Samo tako možemo osigurati da se slične tragedije ne ponove i da se naši građani osećaju sigurno na svakom putovanju.
Tragedija na Bioču ne sme da bude zaboravljena. Ona nas podseća na krhkost ljudskog života i važnost bezbednosti u svim aspektima društva. U svetu gde se često zaboravlja na žrtve, važno je da se čuje njihov glas i da se njihovo nasleđe čuva. Naša odgovornost je da se borimo za pravdu i da osiguramo da se ništa slično ne ponovi.
