Danas se očekuje umereno i potpuno oblačno vreme u Srbiji, sa slabom kišom ujutru i pre podne u pojedinim delovima zemlje. Sredinom dana i posle podne, na zapadu i jugozapadu Srbije, očekuje se smanjenje oblačnosti. Vetar će biti slab do umeren, severozapadni, a na severu i istoku zemlje povremeno i jak. Najniža temperatura će biti od minus 2 do 3 stepena Celzijusa, dok će najviša dnevna temperatura biti od 9 na jugu i jugoistoku do 14 stepeni na zapadu Srbije i u Negotinskoj Krajini.
Za Beograd se takođe prognozira umereno i potpuno oblačno vreme uz slab i umeren severozapadni vetar, dok se sredinom dana očekuje povremeno i jak vetar. Jutarnja temperatura će biti od 0 do 3 stepena, dok će najviša dnevna temperatura biti oko 12 stepeni Celzijusa.
U narednih sedam dana se očekuje osetno toplije vreme sa dnevnim temperaturama iznad i znatno iznad proseka za ovaj period godine, sledeće sedmice u većini mesta od 15 do 20 stepeni. Tokom dana će biti suvo sa dužim sunčanim intervalima, dok će uz više oblačnosti, slaba kratkotrajna kiša biti moguća ponegde u Banatu i donjem Podunavlju.
Ovo vreme se uklapa u generalni trend toplijeg vremena koje se očekuje na globalnom nivou. Tokom prošle godine, beležene su ekstremne temperature širom sveta, uključujući i Srbiju. Globalno zagrevanje i klimatske promene utiču na vremenske prilike i dovode do ekstremnih vremenskih uslova, poput intenzivnih padavina, suša, toplotnih talasa i oluja.
Ovo toplije vreme može imati različite posledice na životnu sredinu, poljoprivredu, zdravlje ljudi i ekonomiju. Porast temperature može dovesti do smanjenja vodnih izvora, smanjenja prinosa useva, pojave štetočina, širenja zaraznih bolesti i povećanja potrebe za klimatizacijom. S druge strane, toplije vreme može imati pozitivan uticaj na turizam, smanjiti potrebu za grejanjem i doprineti dužem periodu aktivnosti biljaka.
U Srbiji su već zabeležene posledice klimatskih promena, kao što su suše, poplave, pomak sezona, smanjenje reka i padavina, a očekuje se da će ove promene uticati na poljoprivredu, šumarstvo, vodne resurse, energetiku, zdravlje stanovništva, biodiverzitet i infrastrukturu.
Kako bi se smanjili negativni uticaji klimatskih promena, neophodno je preduzeti mere za prilagođavanje i ublažavanje, kao što su: smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, korišćenje obnovljive energije, povećanje energetske efikasnosti, zaštita šuma i vodenih resursa, razvoj otpornih sorti useva, unapređenje sistema za zaštitu od poplava i suša, edukacija stanovništva i prilagođavanje urbanog planiranja.
Srbija je potpisnica i ratifikant Konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) i Sporazuma o Pariskom klimatskom sporazumu, te je obavezna da preduzme korake za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje klimatskim promenama.
Takođe, Srbija je deo Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF), koji podržava projekte za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, prilagođavanje klimatskim promenama, zaštitu biodiverziteta i očuvanje šuma. Ovi projekti imaju za cilj da doprinesu održivom razvoju, smanje siromaštvo i unaprede kvalitet života ljudi u Srbiji.
