Razgovor Gospoda Isusa Hrista i žene Samarjanke je jedinstven događaj koji je opisan samo u Jevanđelju po Jovanu. U nedelju Samarjanke se slavi Spasiteljev dolazak u Sihar, na studenac (bunar) Starozavetnog Patrijarha Jakova, gde je otkrio svetu da je Mesija i obećao živu vodu. Razgovor između Hrista i Samarjanke Fotine se seća već od VII veka.
Služba Samarjanki Fotini obavlja se u četvrtak i petak, a odaje se u subotu, jer je u ponedeljak, utorak i sredu služba Prepolovljenju. Petom nedeljom po Vaskrsu, Crkva obeležava susret Gospoda Hrista sa Samarjankom kod izvora Jakovljevog. Jevanđelista Jovan opisuje da je Hristos na putu za Galileju sreo ženu Samarjanku.
Hristos se uputio ka Galileji zbog smetnje farisejima koji su bili zavidni na Isusovu popularnost. Samarjani su bila etnička grupa koja se razlikovala od Jevreja po verskim ubeđenjima. U vreme opisane istorije, Jevreji i Samarjani su bili u međusobnom neprijateljstvu i nisu međusobno komunicirali. Samarjani su sagradili hram na gori Gerizim, što je bilo u suprotnosti sa jevrejskom idejom da hram može biti samo u Jerusalimu.
Sveti apostol Andronik je bio jedan od Sedamdesetorice, srodnik apostola Pavla, dok se Sveta Junija spominje kao njegova pomoćnica. Samarjani su potomci neznabožaca koji su naselili ovu zemlju posle vavilonskog porobljavanja izraelskog naroda. Samarjani su proroci osudili zbog svog neznabožačkog bogatstva.
U početku, glavni grad Samarije bio je Tersa do vremena cara Amrije. U pisanjima iz Biblije, izraelska plemena su osvojila region Samariju od Hananaca i dodelili ga Josifovom plemenu. Nakon smrti cara Solomona, severna plemena su se odvojila od južnih i uspostavila zasebno Izraelsko carstvo.
Samarjanke, kao Fotina, bile su važne u ranoj hrišćanskoj tradiciji i poštovane kao sveci. Razgovor sa Samarjankom Fotinom kod izvora Jakovljevog simbolički predstavlja univerzalnost Hristovog spasenja svim ljudima, bez obzira na njihovo poreklo ili verska ubeđenja.
U Jevanđelju po Jovanu, opisuje se uzbudljiv razgovor između Gospoda Isusa Hrista i žene Samarjanke, koji se dogodio kod izvora Jakovljevog. Ovaj susret je pokazao da Hristos nije samo Mesija za Jevreje, već za sve ljude. Fotina je postala vernica i svedok Hristove istine, postavljajući temelje za dalje širenje hrišćanstva.
Služba Samarjanki se seća svakog petka, subote i nedelje, čuvajući uspomenu na ovaj važan događaj u hrišćanskoj tradiciji. Fotina je postala simbol vere i hrabrosti, pokazavši da nema prepreke koja ne može biti prevaziđena ljudskom verom u Boga.
U modernom kontekstu, razgovor između Hrista i Samarjanke podseća nas da ljubav, razumevanje i saosećanje prema drugima ne poznaju granice ili predrasude. Kroz ovaj susret, Hristos je dao primer kako treba pristupiti drugima sa poštovanjem i ljubavlju, bez obzira na njihovo poreklo ili verska uverenja.
Samarjani, kao manjinska etnička grupa, su se suočavali sa mnogim predrasudama i diskriminacijom u to vreme. Ipak, Hristos je pokazao da svaki čovek, bez obzira na svoju prošlost ili poreklo, zaslužuje ljubav, poštovanje i spasenje koje On pruža svima.
Zbog toga se nedelja Samarjanke i razgovor sa Fotinom i danas slave u hrišćanskoj tradiciji, podsećajući nas na važnost vere, ljubavi i istine u našim životima. Kroz ovaj susret, Hristos je pokazao da ne postoji ništa što može razdvojiti ljude od Njegove ljubavi i milosrđa, te da smo svi deo Božjeg plana spasenja za sve ljude na svetu.
