Prema izveštaju Državne revizorske institucije, prevare povezane sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane. Od bolesti koje se prenose putem hrane na godišnjem nivou oboli oko 600 miliona ljudi u svetu, a najveće obmane potrošača u Srbiji vezane su za proizvode kao što su čokolade, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija.

Državna revizorska institucija ukazala je na nedostatak obaveze obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom. Zbog toga su dali preporuku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da uvedu termin „prevare u vezi sa hranom“ u okviru zakonske regulative.

Predsednik Državne revizorske institucije, Duško Pejović, istakao je da je zaštita života i zdravlja stanovništva od primarnog značaja korišćenje higijenski ispravne hrane. Međutim, očigledno je da još uvek postoji puno prostora za unapređenje sistema zaštite potrošača.

Ovaj izveštaj uzburkao je mnoge u Srbiji, a pitanje bezbednosti hrane postalo je prioritetno. Potrošači su izrazili veliku zabrinutost u vezi sa ovom situacijom, ističući da im je neophodno više informacija o proizvodima koje kupuju.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavilo je da će se pozabaviti ovim pitanjem i da je spremno da preduzme konkretne korake kako bi se društvo bolje zaštitilo od prevare u vezi sa hranom. Takođe, planira se uspostavljanje jasnih mehanizama za informisanje javnosti o eventualnim prevarama u vezi sa hranom i sankcionisanje odgovornih.

Očekuje se da će se i tržište prilagoditi ovim promenama i da će proizvođači biti podvrgnuti strožoj kontroli kako bi se obezbedila bezbednost hrane koja se plasira na tržište.

Sve u svemu, izveštaj Državne revizorske institucije izazvao je veliku pažnju javnosti i vlasti, te se očekuje da će se uskoro usvojiti zakonski okviri koji će doprineti poboljšanju sistema zaštite potrošača i bezbednosti hrane u Srbiji.

Poslednjih godina, sa porastom svesti o zdravoj ishrani, potrošači su postali mnogo zahtevniji i više brinu o hrani koju kupuju. Zato je neophodno da država preduzme mere kako bi se osiguralo da su proizvodi koje konzumiramo bezbedni i da ne predstavljaju rizik po naše zdravlje.

Ukoliko se primene sve mere koje su preporučene u izveštaju DRI, očekuje se da će se situacija poboljšati i da će potrošači imati više poverenja u proizvođače hrane. Takođe, očekuje se da će se smanjiti broj bolesti koje se prenose putem hrane, što je od izuzetne važnosti za celokupno društvo.

U međuvremenu, potrošači mogu biti smireni da se vlasti bave ovim pitanjem i da će preduzeti potrebne korake kako bi se unapredila bezbednost hrane u Srbiji. Svi treba da imaju pristup bezbednoj i kvalitetnoj hrani, a to je cilj koji svi moramo zajedno da postignemo.

Na ovaj način, svi zajedno bićemo u mogućnosti da živimo zdravije i kvalitetnije živote, bez bojazni od prevare u vezi sa hranom. Sistem zaštite potrošača i bezbednost hrane treba da budu prioritete svake države, a ovaj izveštaj pokazuje da još uvek postoji puno prostora za unapređenje sistema i zaštite potrošača u Srbiji. Nadamo se da će vlasti prepoznati ovu situaciju i preduzeti sve neophodne mere kako bi se obezbedila bezbednost hrane za sve građane Srbije.