Herceg Novi, grad poznat po svom suncu, stepenicama i mimozama, takođe je i mesto bogate tradicije zadužbinarstva. Neki od objekata zadužbina žive punim plućima, dok su drugi zapušteni ili u ruševinama. Primer za to je nekadašnja zgrada Srpske pomorske zakladne škole u naselju Srbina, koja je trenutno u lošem stanju, ali se nadaju obnovi. Stevan Katić, predsednik Opštine Herceg Novi, najavio je da je idejni projekat završen, a glavni je pri kraju. Nakon predaje projekta, sledi raspisivanje tendera i izbor izvođača radova. Sredstva za projektovanje i izvođenje radova već su planirana budžetom države 2022. godine.
U proteklim godinama, opština je intenzivno radila na revitalizaciji priče o zadužbinama u Herceg Novom, a 2018. godine je formiran registar zadužbina. Posebno se insistira na obnovi zadužbine u Srbini, koja ima bogatu istoriju. Srpska pomorska zakladna škola osnovana je objedinjavanjem ostavština Jovana Boškovića, Đura Đurovića i Jevrosime Vladislavić Laketić. Ova zadužbina je imala za cilj da se u Herceg Novom izgradi škola jezika i pomorstva, što je ostvareno otvaranjem škole 31. januara 1858. godine. Ova škola je postala jedna od najstarijih nacionalnih pomorskih obrazovnih institucija na istočnoj obali Jadrana.
Prvi upravitelj škole bio je pomorski kapetan Mato Mrša, a među predavačima su bili i Simo Matavulj, Tomo Krstov Popović, Risto Kovačić i drugi. Učenici su dolazili iz različitih veroispovesti, a nastava je organizovana na srpskom jeziku čak i tokom austrougarske vlasti. Nažalost, pomorski odsek je ugašen 1837. godine, a između dva svetska rata škola je preimenovana u Državnu nižu srednju školu.
Godine 1932. opština je, koristeći sredstva od prodaje kuća u Trstu, proširila i nadogradila zadužbinski objekat na Srbini. Međutim, posle Drugog svetskog rata i zemljotresa 1979. godine, zgrada je postepeno propadala. Danas, umesto da služi svojoj prvobitnoj nameni, nekada reprezentativni objekat je postao mesto zaraslo u šiblje, bez prozora i krova.
Iako se čini da su prošlost i propadanje uzeli danak, postoji nada za obnovu i revitalizaciju zadužbine. Važno je da odgovorni pristupi ovoj temi sa ozbiljnošću, jer mnoge druge zadužbine takođe čekaju na rekonstrukciju i obnovu svojih delatnosti. U prošlosti, ove institucije su imale značajnu ulogu u razvoju obrazovanja i kulture u Herceg Novom.
Zadužbine u Herceg Novom imaju duboke korene i tradiciju koja datira još od 18. veka. Mnogi znameniti Novljani ostavljali su delove svoje imovine gradu i rodu, a grad je po broju zadužbina u odnosu na broj stanovnika bio rame uz rame sa Beogradom, koji je bio najbogatiji grad zadužbinarstva u bivšoj Jugoslaviji. Nažalost, uz bogatu tradiciju dolazi i nemar od strane onih koji su odgovorni za upravljanje tim zadužbinama. Dok su neki objekti poput Gradskog muzeja „Mirko Komnenović“ i nekoliko školskih zgrada dobro očuvani, drugi, poput zadužbine Duković, i dalje čekaju na potpunu obnovu.
U zaključku, Herceg Novi kao grad zadužbina ima mnogo potencijala, ali je potrebno ozbiljno pristupiti očuvanju i obnovi ovih važnih kulturnih i obrazovnih institucija. Zgrada Srpske pomorske zakladne škole u Srbini može postati simbol revitalizacije kulture i obrazovanja u ovom gradu, ukoliko se ulože potrebni napori i sredstva.
