U žestokom vazdušnom napadu NATO bombardera u Reljanu kod Preševa u aprilu 1999. godine, stradala su sedmorica pripadnika 78. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije. Samo je desetar Ivan Lazić preživeo ovaj napad, težko ranjen i penzionisan kao ratni vojni invalid. Sećanja na taj dan uvek bude užas, kaže Lazić.

Pod istim šatorom bili su major Ljubisav Stojanović, kapetan Dragan Lukić, stariji vodnik Željko Alar, desetar Dimče Stamenov, vojnik na služenju vojnog roka Slobodan Mirković i vojnici iz rezerve Aleksandar Popović i Ninoslav Milenkov i desetar Ivan Lazić. NATO bombarderi su pogodili njihov šator tokom napada, ubivši šestoricu vojnika, ostavljajući samo Ivana preživelim.

Lazić se seća detalja strašnog napada, kako su prvo pogodili kamione, a zatim njihov šator. Uspeo je pobegli iz ruševina i preživeo, ali sa teškim ranama. Njegov prijatelj, vojnik i student teologije, nije znao kako da mu pomogne, dok su ih avioni nastavljali gađati. Na kraju su uspeli da ga prevezu do poljske vojne bolnice, dok su avioni i dalje nadletali i bombardovali.

Nakon dugog puta, Ivan Lazić je stigao do veće poljske bolnice u selu Ristovac, odakle je prebačen u Vranje, a zatim u Niš. Njegov komšija iz sela Neradovac, Đorđe Ristić, je bio vozač sanitetskog vozila i svojim neverovatnim naporima doveo je Lazića na vreme u Vranje i dalje do VMA u Beogradu.

Ove godine, kao i svake godine, odata je počast stradalim vojnicima u Reljanu. Delegacije Kopnene vojske, Grada Vranja, Policijske uprave Vranje, Centra bezbednosno informativne agencije i drugih organizacija su položile vence na spomen obeležje poginulih vojnika. Sveštenstvo Eparhije vranjske je služilo opelo, a sedam četinara je zasađeno kao spomen na stradale vojnike.

Uz strašne priče o preživljavanju i gubitku svojih prijatelja, Ivan Lazić je postao simbol hrabrosti i upornosti. Sećanja na stradanje svojih kolega u NATO bombardovanju uvek će ostati sveža i tužna. Njihova žrtva ne sme biti zaboravljena, a njihova hrabrost će zauvek biti upamćena.