Javni dug Crne Gore je u porastu već 18 godina, premašujući sada tri milijarde evra, što je dovelo državu u zonu visoke zaduženosti. Na kraju 2022. godine, ukupan javni dug iznosio je 4,12 milijardi evra, što čini 60,24% BDP-a. To predstavlja značajan porast u odnosu na 2006. godinu kada je javni dug iznosio 32,6% BDP-a. Sa 701 milion evra javnog duga, država je tada bila „nisko zadužena“.
Uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija, uključujući i 38,477 unci zlata, neto javni dug Crne Gore na kraju prošle godine iznosio je 3,97 milijardi evra, što čini 58,04% BDP-a. Povećanje javnog duga od 24,6 miliona evra u apsolutnom iznosu u odnosu na prethodnu godinu rezultat je zaduživanja države s jedne strane i redovnih otplata i kursnih razlika s druge strane.
Evropska unija ne prima članice čiji je javni dug preko 60% BDP-a, iako se u nekim slučajevima nije strogo pridržavala tog pravila. Međunarodni Monetarni fond je savetovao Crnoj Gori da se ne zadužuje za veće projekte dok javni dug ne padne ispod 60% BDP-a.
Vesko Pejak, koordinator partije Alternativa Crna Gora, tvrdi da enormna zaduživanja Crne Gore nastaju zbog izdržavanja velikog broja partijskih aktivista koji korupciju i mito izjednačavaju s patriotizmom. U poslednje tri godine broj državnih službenika povećan je za najmanje 10,000 ljudi, što je dovelo do većih troškova, većeg zaduživanja i smanjenja mogućnosti za mlade da ostanu u zemlji. Pejak ističe da je veliki deo duga rezultat legalne korupcije, mita i nameštenih tendera koje koriste partijske strukture, čime se povećava javni dug.
Socijalne pomoći su niske, a veći deo duga pripada projektnim ulaganjima koja su zapravo koristila samo partije. Kad bi se računali samo realni projekti, dug ne bi bio toliko velik. Pejak smatra da će se Crna Gora nastaviti zaduživati dok god postoji način za uzimanje novca, što će dovesti do daljeg odlaska mladih i naseljavanja stranaca.
Ukupno gledano, javni dug Crne Gore je u porastu već 18 godina, premašujući tri milijarde evra, što čini 60,24% BDP-a. Porast duga rezultat je zaduživanja države, povećanja broja državnih službenika i legalne korupcije, čime se stvara veći dug nego što bi bio potreban za stvarne projekte. Nastavak ovog trenda može dovesti do ozbiljnih ekonomskih problema u budućnosti, poput odlaska mladih i naseljavanja stranaca, te smanjenja investicija i ekonomske stabilnosti. Potrebno je preduzeti mere za smanjenje javnog duga i konsolidaciju finansija kako bi se obezbedila održiva ekonomska budućnost Crne Gore.