Petar Đorđić je rukometaš čiji životni put pokazuje da ništa u životu ne dolazi slučajno. Rođen je 1990. godine u Šapcu, a već sa 16 godina se zaljubio u svoju suprugu Jelenu. Porodica Đorđić se preselila u Francusku, a zatim u Nemačku gde je Petar stekao profesionalnu afirmaciju. Iako je odrastao i igrao u inostranstvu, odlučio je da se vrati u Srbiju i potpiše ugovor sa Vojvodinom.
Petar je nasledio ljubav prema rukometu od oca Zorana, koji je takođe bio rukometaš. Iako mu roditelji nisu nametali sport, Petar je imao veliku želju za rukometom još od malih nogu. Sa samo 17 godina je debitovao u Bundesligi, igrajući zajedno sa ocem u istom timu.
Kroz svoju karijeru, Petar je doživeo mnoge uspone i padove. Povrede su ga udaljile sa terena na duže staze, ali je uvek uspevao da se vrati jači. Nakon uspešnih nastupa u inostranstvu, Petar je odlučio da zaigra za reprezentaciju Srbije, ali je kasnije zbog porodičnih razloga odlučio da se povuče iz nacionalnog tima.
Nakon osvajanja Lige Evrope sa Benfikom, Petar se vratio u Srbiju i potpisao ugovor sa Vojvodinom. Iako je imao ponude iz inostranstva, Petar je želeo da se vrati u Srbiju kako bi njegova deca odrasla u zemlji u kojoj je rođen. Iako je imao uspešnu karijeru u rukometu, Petar ističe da je najvažnije da njegova deca budu dobro vaspitana i da nauče prave vrednosti.
Kroz sve uspone i padove u životu, Petar je naučio da je zahvalnost ključna za sreću. Bez obzira na materijalne uspehe, važno je biti zahvalan za sve što imamo. Petar se nada da će njegova deca pratiti svoje strasti, bez obzira na izbor sporta, i da će imati njegovu punu podršku.
Petar Đorđić je primer sportskog uspeha, ali i porodičnog čoveka koji ceni prave vrednosti u životu. Njegova priča inspiriše da se nikada ne odustaje od svojih snova i da se uvek prati svoje srce.
