Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske (RS), nedavno je za Tanjug izjavio da je odbacivanje zahteva Suda BiH za raspisivanje poternice za njim i predsednikom Skupštine RS, Nenadom Stevandićem, jasno dokaz da se radi o politički motivisanom procesu. On smatra da je to evidentan pokazatelj da institucije BiH, poput suda i tužilaštva, ne mogu da funkcionišu na prostoru RS, naglašavajući da je ovo jedna od ključnih političkih borbi koje moraju biti dobijene.
Dodik je istakao da se situacija ne može opravdati Ustavom niti Dejtonskim sporazumom. On je ukazao na činjenicu da su neki od zakona koje su nametnuli bivši visoki predstavnici, poput Wolfganga Petriča i Pedi Ešdauna, neustavni, jer visoki predstavnik ne može biti predlagač zakona. Ove tvrdnje Dodik je nazvao „nakaradnim“ i izrazio sumnju u legitimitet pravosudnog sistema BiH.
Takođe, Dodik je kritikovao sudije Suda BiH, posebno ističući sudiju Senu Uzunović, za koju tvrdi da je donosila oslobađajuće presude za „ubicama Srba“, a zatim se predstavljala kao nezavisni sudija. On se zapitao kako je moguće da se za zločine protiv čovečnosti dosudi samo jedna godina zatvora, ukazujući na ozbiljnost optužbi koje mu se stavljaju na teret.
Predsednik RS je izrazio zabrinutost zbog trenutne političke elite u Sarajevu, za koju smatra da nikada nije bila gora. On je upozorio da će to dovesti Bošnjake do gubitka digniteta kao naroda. Dodik je naveo da, iako postoji mnogo dobrih ljudi među Bošnjacima, politička elita ih vodi pogrešnim putem, što bi moglo imati ozbiljne posledice po njihov identitet i poziciju u društvu.
On smatra da ta elita želi da kontroliše sve procese u BiH i zahvalio se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za njegovu posvećenost i podršku u rešavanju trenutnih problema. Dodik je takođe izrazio zahvalnost drugim zemljama, uključujući Crnu Goru i Mađarsku, koje su se uključile u ovaj proces i uložile žalbe.
Pored toga, Dodik je naglasio da je na pravom putu i da će nastaviti kontakte sa grupom „Patriote za Evropu“. On je podsetio da je u proteklih mesec dana imao više sastanaka sa značajnim političarima, uključujući mađarskog premijera Viktora Orbana, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Izraela Benjamina Netanjahua i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ove izjave Dodika ukazuju na njegovu želju da ojača političku poziciju Republike Srpske i da se bori protiv onoga što on vidi kao protivljenja i pritiske iz Sarajeva. Njegove reči su takođe odraz stava mnogih u RS koji smatraju da su institucije BiH neefikasne i da nisu u stanju da adekvatno zastupaju interese svih konstitutivnih naroda.
U ovom trenutku, Dodikova retorika i njegovi politički potezi predstavljaju značajnu komponentu u složenom političkom pejzažu Bosne i Hercegovine, gde se pitanja identiteta, prava i autonomije često prepliću. Njegovi komentari mogu imati dalekosežne posledice po odnose između RS i centralne vlasti u Sarajevu, ali i po šire regionalne odnose u ovom delu Balkana.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će se političke tenzije između RS i institucija BiH verovatno nastaviti, a Dodikova strategija i dalje će se oslanjati na podršku van granica Republike Srpske. Njegova sposobnost da održava i jača te veze može biti ključna za budućnost RS i njen položaj unutar BiH, kao i za stabilnost u celom regionu.
