U Evropskom parlamentu danas je održana debata o situaciji u Srbiji nakon izbora u decembru. Ova debata služit će i kao osnov za pisanje teksta rezolucije o Srbiji, koja će se glasati u februaru nakon što se objavi izveštaj ODIHR-a o izborima.
Tokom debate, evropski parlamentarci su izneli različita mišljenja o izbornom procesu u Srbiji. Neki su izjavili da rezultati izbora ne mogu biti dovedeni u pitanje, posebno imajući u vidu broj međunarodnih posmatrača koji su bili prisutni, dok su drugi kritikovali brojne nepravilnosti i nepravedne uslove, izražavajući potrebu za jačim reagovanjem međunarodne zajednice.
Jedan od poslanika izjavio je da se rezultat izbora ne može dovesti u pitanje, budući da je izborni proces bio pod nadzorom oko 5.000 posmatrača, što je najveći broj ikada u istoriji Srbije, i da je zabeleženo samo 13 neregularnosti.
Nažalost, detalji o raspravi i zaključci iz debate trenutno nisu dostupni javnosti, ali se očekuje da će se tekst rezolucije o Srbiji glasati u februaru, nakon što se objavi izveštaj ODIHR-a o izborima.
Ova debata dolazi u kontekstu nedavnih izbora u Srbiji koji su održani u decembru, a koji su bili predmet kontroverze i kritike. Postojale su brojne sumnje u regularnost izbornog procesa, uključujući i prigovore političkih stranaka, građanskih pokreta i organizacija za ljudska prava u Srbiji.
Nažalost, detalji o raspravi i zaključci iz debate trenutno nisu dostupni javnosti, ali se očekuje da će se tekst rezolucije o Srbiji glasati u februaru, nakon što se objavi izveštaj ODIHR-a o izborima.
Ova debata dolazi u kontekstu nedavnih izbora u Srbiji koji su održani u decembru, a koji su bili predmet kontroverze i kritike. Postojale su brojne sumnje u regularnost izbornog procesa, uključujući i prigovore političkih stranaka, građanskih pokreta i organizacija za ljudska prava u Srbiji.
Prema nekim izveštajima, izbori su bili obilježeni nepravilnostima poput pritiska na birače, nedostatka slobode medija, političke korupcije, kao i drugih nepravilnosti. Ove tvrdnje su izazvale zabrinutost ne samo u Srbiji, već i među evropskim i međunarodnim partnerima i institucijama.
Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali je korupcija i pravna nesigurnost predstavljaju ozbiljne prepreke na putu ka pridruživanju. Ovo je činjenica koja se često ističe u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije.
Istraživači sa Fondacije Fridrih Ebert u izvještaju o izborima 2020. godine, između ostalog, navode političko pristojanje, nedostatak medijske slobode, loše izborne uslove i političke pritiske.
Srbija ima dugu istoriju političke korupcije i nedostataka u izbornom procesu, a ovo nije prvi put da su izbori u ovoj zemlji bili predmet međunarodne debate i kritike.
S obzirom na ovu istoriju, debata u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji predstavlja važan korak u praćenju i ocjeni izbornih procesa u državi koja teži članstvu u EU.
Očekuje se da će rezolucija koja će proizaći iz ove debate odražavati mišljenja i zabrinutosti evropskih parlamentaraca o izbornom procesu u Srbiji, kao i preporuke za dalje korake koje bi trebalo da preduzme međunarodna zajednica u vezi s ovim pitanjem.
S obzirom na ovu istoriju, debata u Evropskom parlamentu o izborima u Srbiji predstavlja važan korak u praćenju i ocjeni izbornih procesa u državi koja teži članstvu u EU.
Očekuje se da će rezolucija koja će proizaći iz ove debate odražavati mišljenja i zabrinutosti evropskih parlamentaraca o izbornom procesu u Srbiji, kao i preporuke za dalje korake koje bi trebalo da preduzme međunarodna zajednica u vezi s ovim pitanjem.
