Srpska delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope podnela je 10 amandmana na tekst preporuke za prijem Kosova u tu međunarodnu organizaciju. Šefica delegacije Srbije Biljana Pantić Pilja istakla je da je cilj amandmana ublažiti Mišljenje izvestioca PSSE Dore Bakojani. Odluka Odbora za pravna pitanja PSSE da podrži nacrt Mišljenja o članstvu Kosova u Savetu Evrope bila je očekivana. Međutim, Pantić Pilja je istakla da troje članova Odbora nije podržalo ovu odluku, uključujući dva člana srpske delegacije i kolegu sa Kipra.
Jedan od amandmana koje je podnela srpska delegacija traži odlaganje odluke o zahtevu Prištine za članstvo dok Savet bezbednosti UN ne utvrdi ili odobri status Kosova i Metohije. Srbija takođe traži da se tekst preporuke izmeni kako bi osnivanje ZSO (Zajednice srpskih opština) bilo preduslov za nastavak procesa razmatranja zahteva Kosova za članstvo, a ne „post-pristupna obaveza“, kako trenutno stoji u preporuci.
Pored toga, predsednik Građansko demokratskog foruma Zoran Vuletić izjavio je da je Srbija i srpska politika izdale Kosovo desetogodišnjim konfliktom sa albanskim stanovništvom. Izjava je data tokom Vuletićevog gostovanja u emisiji „Info dan“ na Informer TV.
Kosovo je bivša pokrajina Srbije koja je proglasila nezavisnost 2008. godine, ali Srbija je i dalje smatra svojom teritorijom. Od tada, Kosovo je priznato od strane većine zemalja članica UN, uključujući Sjedinjene Američke Države i većinu zemalja Evropske unije, ali nije član Saveta Evrope. Neke zemlje, poput Severne Makedonije i Srbije, nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu.
Proces prijema Kosova u Savet Evrope bio je predmet brojnih rasprava i političkih sukoba. Srpska delegacija je aktivno učestvovala u tom procesu i podnela amandmane u cilju promene teksta preporuke za prijem Kosova. Argumenti o odloženom prijemu Kosova dok Savet bezbednosti UN ne utvrdi status pokrajine ili dok se Zajednica srpskih opština ne formira kao preduslov za članstvo izazvali su raspravu i nerazumevanje među članicama Parlamentarne skupštine SE.
Vuletićeva izjava o izdaji Kosova od strane Srbije i srpske politike u konfliktu sa albanskim stanovništvom 1998. godine ukazuje na duboke političke i istorijske razlike u tumačenju situacije na Kosovu. Dok jedni smatraju da je Srbija izgubila Kosovo svojim postupcima tokom sukoba, drugi insistiraju na teritorijalnom integritetu Srbije i negiraju nezavisnost Kosova.
Ovo pitanje nije samo političko već i emotivno važno za obe strane, jer su na Kosovu i Metohiji živele i žive zajednice srpskog i albanskog stanovništva koje imaju duboko ukorenjene kulturne, verske i istorijske veze sa tim prostorom. Međutim, političke odluke, međunarodno pravo i diplomatske inicijative igraju ključnu ulogu u rešavanju ovog pitanja.
Očekuje se da će rasprave o prijemu Kosova u Savet Evrope nastaviti u narednom periodu, uz angažovanje svih zainteresovanih strana. Srbija će nastaviti da zastupa svoje stavove i interese u vezi sa statusom Kosova i Metohije u međunarodnim institucijama kao što je Savet Evrope.
Kosovo, kao deo složenog balkanskog mozaika nacionalnih identiteta, teritorijalnih pretenzija i političkih konflikata, predstavlja izazov za regionalnu stabilnost i evropske integracije. Pitanje Kosova nije samo bilateralni spor između Srbije i Kosova već i deo šireg geopolitičkog i bezbednosnog konteksta Zapadnog Balkana i Evrope.
Nadamo se da će dijalog, pregovori i diplomatski napori doprineti rešavanju ovog pitanja na miran i trajan način, uz poštovanje međunarodnog prava, ljudskih prava i principa demokratije. Srpska delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope nastaviće da aktivno učestvuje u procesu odlučivanja o prijemu Kosova i zastupaće interese Srbije u skladu sa međunarodnim normama i procedurama.
