Priča o Jasmini Jovanović, mladoj majci koja prosi u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, izazvala je brojne reakcije javnosti. Dok jedni žele da joj pomognu, drugi sumnjaju u njene namere i istinitost priče. Na društvenim mrežama pojavile su se različite verzije njenog života, uključujući informacije o njenoj porodici iz sela Orašac, gde navodno živi sa mužem i decom, što je suprotno njenim ranijim tvrdnjama da je sama.
Ministarstvo za brigu o porodici reagovalo je na situaciju, ističući da će preduzeti mere kako bi pomogli porodici Jovanović. Državni sekretar Radoš Pejović izjavio je da će Centar za socijalni rad iz Obrenovca izvršiti procenu uslova u kojima porodica živi. Prema njegovim rečima, porodica živi u pristojnim uslovima, s električnom energijom i osnovnim higijenskim potrebama, ali nisu tražili pomoć od relevantnih institucija.
Pejović je dodao da stručnjaci iz centra nisu primetili nikakvo zanemarivanje dece ili nasilje, te da će se uskoro organizovati dublja analiza porodične situacije. Planira se i edukacija porodice o negativnim aspektima prosjačenja, kao i podsticanje na zaposlenje i brigu o deci. Ako porodica odbije ponuđenu pomoć, postoji mogućnost da dođe do izmeštanja dece, što Pejović smatra krajnje nepoželjnom opcijom.
Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski takođe je komentarisala slučaj, naglašavajući da su dobili informacije o mogućoj prevari i emocionalnoj manipulaciji. Istakla je da Jasmina nikada nije zatražila pomoć iz oblasti socijalne zaštite i da se ne nalazi na evidenciji socijalnih ustanova. Takođe, potvrdila je da je Nacionalna služba za zapošljavanje nudila mogućnosti zapošljavanja, ali ih je ona odbila.
Jasmina Jovanović nije strana policiji; protiv nje je od 2020. godine podneto 66 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog prosjačenja. Tokom tog perioda, legitimisana je čak 70 puta, a policija Stari grad obavestila je Centar za socijalni rad o njenim aktivnostima. Jasmina je u razgovoru sa humanitarnim udruženjem „Anđelis evera“ priznala da se suočava s prijavama zbog prosjačenja, ističući da je to neka vrsta rutine za nju.
Ova situacija je otvorila važna pitanja o pravima, odgovornostima i sistemu socijalne zaštite u Srbiji. Mnogi se pitaju kako se ovakvi slučajevi mogu sprečiti i kako se može pomoći onima koji se nalaze u teškoj situaciji, ali i kako prepoznati one koji možda manipulišu emocijama drugih u cilju sticanja koristi.
U svetlu ovih događaja, važno je da se društvo angažuje u pružanju podrške i pomoći onima kojima je stvarno potrebna, ali i da se postavi jasnija granica prema onima koji svesno krše zakone i iskorišćavaju empatiju drugih. Takođe, prosvetne i socijalne institucije treba da budu proaktivnije u identifikovanju porodica u riziku i pružanju pravovremene pomoći.
Sve u svemu, slučaj Jasmina Jovanović postavlja kompleksna pitanja o socijalnoj pravdi, odgovornosti i ulozi zajednice u rešavanju problema siromaštva i beskućništva. Potrebno je da se pronađe ravnoteža između pružanja pomoći i zaštite društvenih normi, kako bi se izbeglo dalje komplikovanje situacije i osiguralo da se svaka porodica može razvijati u zdravom i sigurnom okruženju.
