Željka Cvijanović, srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH, izjavila je da Kancelarija visokog predstavnika (OHR) predstavlja kriminalnu organizaciju koja funkcioniše kao represivna i nedemokratska mašinerija. Ove tvrdnje su iznete u kontekstu dugoročnog delovanja OHR-a u Bosni i Hercegovini, gde je, prema Cvijanovićevoj, došlo do kršenja međunarodnog i domaćeg prava od strane različitih legalnih i nelegalnih predstavnika tokom skoro 30 godina.
Ova izjava je proizašla iz njenog odgovora na pitanje o saopštenju Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIK) koje je naglasilo obavezu entiteta da poštuju Ustav i zakone BiH. U saopštenju se takođe ističe potreba korišćenja domaćih instrumenata za zaštitu Ustava. Cvijanović smatra da su ovlašćenja koja OHR koristi, kao i načini na koje ih ostvaruje, u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom i Ustavom BiH.
U poslednjim godinama, OHR je bio predmet brojnih kritika, kako iz redova srpskih političara, tako i iz drugih političkih krugova unutar BiH. Mnogi smatraju da je Ured visokog predstavnika postao prekomerna vlast koja se meša u unutrašnje poslove BiH i zanemaruje legitimitet domaćih institucija. Ove kritike dolaze u trenutku kada su odnosi između entiteta, posebno između Republike Srpske i Federacije BiH, napeti, a politička situacija nestabilna.
Cvijanović je ukazala na to da su razni predstavnici, koji su delovali pod okriljem OHR-a, koristili svoje pozicije za donošenje odluka koje su često bile u suprotnosti sa voljom građana i zakonodavstvom BiH. Ova situacija dovela je do povećanja tenzija među različitim etničkim grupama unutar zemlje, a mnogi veruju da OHR nije doprineo stabilizaciji situacije, već je, naprotiv, stvorio dodatne probleme.
Uprkos kritikama, OHR i PIK insistiraju na tome da su njihovi napori usmereni na očuvanje mira i stabilnosti u BiH. Oni tvrde da je njihova uloga ključna u održavanju Dejtonskog sporazuma i pružanju podrške institucijama koje su postavljene da funkcionišu u skladu sa njim. Međutim, Cvijanović i njeni sledbenici smatraju da je ova podrška često bila selektivna i da je favorizovala određene političke agende na uštrb drugih.
Pored toga, Cvijanović je naglasila da je važno da domaće institucije preuzmu odgovornost za vođenje zemlje i da se više ne oslanjaju na strane faktore. Ona je pozvala na jačanje domaćih kapaciteta i mehanizama koji bi omogućili BiH da se razvija nezavisno i u skladu sa sopstvenim interesima. Prema njenim rečima, samo kroz jačanje domaćih institucija i zakonskog okvira, BiH može postići dugoročnu stabilnost i prosperitet.
Sa druge strane, kritičari Cvijanovićeve i njenih stavova tvrde da je njeno negiranje uloge OHR-a i PIK-a u stabilizaciji zemlje opasno i može dovesti do daljih podela među narodima u BiH. Oni upozoravaju da bez međunarodne pomoći i nadzora, BiH može lako skliznuti u nestabilnost i sukobe, s obzirom na turbulentnu istoriju i kompleksnu političku situaciju.
U zaključku, izjava Željke Cvijanović o OHR-u kao kriminalnoj organizaciji predstavlja samo jedan deo šireg i složenog političkog diskursa u BiH. Dok jedni smatraju OHR ključnim faktorom stabilnosti, drugi ga vide kao prepreku suverenitetu i samoodređenju BiH. Ova debata će se verovatno nastaviti, dok se politička situacija u zemlji razvija, a odnosi između različitih etničkih grupa ostaju napeti.
