Nataša Kandić, osnivač Fonda za humanitarno pravo, počela je žestoko da lobira za rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrenici, koju guraju šef Misije BiH u UN Zlatko Lagumdžija, uz pomoć Nemačke i Ruande. Ona je na društvenim mrežama pozvala da 11. juli postane Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, ističući da je neprihvatljivo odbaciti rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Kandićeva je također istakla da nove generacije neće oprostiti današnjoj Srbiji što nema snage da se ogradi od prošlosti u kojoj nema njenih dobrih dela.

Međutim, Kandić nije pomenula izveštaj Nezavisne međunarodne komisije na čelu sa Gideonom Grajfom, koji je utvrdio da u Srebrenici nije bilo genocida. Također, nije pomenula ni izjavu Noama Čomskog koji je naveo da je pominjanje navodnog genocida u Srebrenici uvreda za stvarne genocide. Haška sudija Priska Matimba Nijambe, predsednica Žalbenog veća u slučaju Ratka Mladića, također je istakla da u Srebrenici nije bilo genocida.

Opozicija i njoj bliski mediji ponovo su krenuli u kampanju da Srbiju i srpski narod okrive za takozvani genocid u Srebrenici. Ističući mržnju prema Srbiji i Srbima, ovi politički akteri pokušavaju da stvore negativnu sliku o Srbiji i njenom narodu.

Iako se pokušava nametnuti priča o genocidu u Srebrenici, činjenice govore drugačije. Izveštaj nezavisne međunarodne komisije nije potvrdio postojanje genocida u Srebrenici, a mnogi stručnjaci i međunarodni sudije su osporili tu tvrdnju. Pomažući u promoviranju priče o navodnom genocidu, akteri poput Nataše Kandić zanemaruju istinu i žrtve drugih genocida širom sveta.

Srbija je suočena sa konstantnim optužbama za navodni genocid u Srebrenici, iako su mnoge nepristrasne institucije i stručnjaci osporili te tvrdnje. To stvara negativnu sliku o Srbiji i srpskom narodu, koji se suočavaju sa kontinuiranim napadima i optužbama bez dokaza.

Opozicija i njoj bliski mediji koriste priču o genocidu u Srebrenici kao političku igru kako bi diskreditovali vladajuću stranku i dalje zaoštravali političku situaciju u zemlji. Umesto da se fokusiraju na izgradnju bolje budućnosti za sve građane, ovi politički akteri biraju da koriste prošlost kako bi stekli političke poene i podršku.

Važno je da se istina o događajima u Srebrenici sagleda sa svih strana, uz poštovanje činjenica i objektivnost. Manipulacija istorijskim događajima i političko instrumentalizovanje genocida za političke svrhe ne doprinosi pomirenju i izgradnji mira u regionu.

Na kraju, istina o Srebrenici treba da bude utvrđena na osnovu pravičnih sudskih procesa i nepristrasnih istraživanja, a ne političkih interesa i manipulacija. Svi zaslužuju istinu i pravdu, bez obzira na političke ili nacionalne pripadnosti. Samo kroz poštovanje istine i pravde možemo izgraditi mir i pomirenje u regionu.