Prenatrpan brod za Zemun potonuo je 9. septembra 1952. godine, odnoseći sa sobom u smrt više od 126 putnika za samo 3 minuta. Istraga je otkrila da je brod „Niš“ potonuo zbog meteorološkog fenomena koji se javlja krajem leta na ušću Save u Dunav.

Taj dan nije pokazivao znakove tragedije, s obzirom na to da je bilo sunčano i toplo. Beograd i Zemun bili su povezani mostovima i rečnim saobraćajem. Radovi na mostu su uzrokovali veći broj putnika koji su čekali lađu u pristaništu.

U 1950-ima, propisi o prevozu nisu bili strogi kao danas, pa je na brod ušlo više putnika nego što je bilo dozvoljeno. Pretpostavlja se da je na brodu bilo oko 150 putnika. Kapetan Ferdinand Nobilo je imao težak zadatak jer je sve više ljudi ulazilo na brod, a niko ih nije zaustavljao.

Da bi izbegao dalje opterećenje broda i stigao do Zemuna pre oluje, kapetan je zatražio dozvolu za polazak iz pristaništa pre planiranog vremena. Vetar je počeo da duva jače, temperatura je pala, a grad je zatrpao sve. Vetar je bio jačine 100 km/h, sa udarima do 130 km/h.

Kapetan je naredio da se brod okrene pramcem u vetar i što bliže obali. Brod se prevrnuo već 5 minuta nakon isplovljavanja. Putnici su pokušavali da nađu zaklon od oluje, ali brod je završio na dnu reke, koja je bila duboka 14 metara.

Spasilačke ekipe stigle su na mesto tragedije nekoliko sati kasnije i pronašle 55 tela davljenika. Kapacitet broda bio je 60 putnika, ali je za tu plovidbu prodat 106 karata, a procenjuje se da je još oko 40 osoba ušlo na brod bez karte. Ukupno je izvučeno 127 tela, a veruje se da je reka odnela još više žrtava koje nikada nisu pronađene.

Ova nesreća je ostavila dubok trag u istoriji Beograda i ukazala na važnost poštovanja propisa o prevozu i bezbednosti putnika na vodi.