Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Benedikta Nursijskog, koji je rođen u Nursijskoj oblasti u Italiji 480. godine. Benedikt se smatra ocem zapadnog monaštva u Evropi i jednim od najvećih svetih otaca Hristove vere. Osnivač je 12 manastira i ustrojava život monaha po principu „Ora et labora“ tj. moli se i radi. Benedikt je bio poznat po brojnim čudima i darovima duhovnim, kao što su proziranje, isceljivanje, izgonjenje zlih duhova, vaskrsavanje umrlih i drugi.

Jedan od poznatih događaja u vezi sa Svetim Benediktom je kada je prozreo da mu je naslužena čaša vina s otrovom. On je prekrstio čašu i ona je prsnuo, čime je čudo spasilo njegov život. Benedikt je preminuo mirno 543. godine i prešao u večno carstvo Hrista Cara.

Običaj na dan Svetog Benedikta Nursijskog je da se vernici pomole ovom svecu za zdravlje i zapale sveću u crkvi. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici posebno cene ovog sveca i slave ga sa posebnim poštovanjem.

Sveti Benedikt je imao sestru, svetu Sholastiku, koja je takođe postigla veliko duhovno savršenstvo i živela u ženskom manastiru. Poštovanje prema njemu očituje se i u činjenici da postoji poseban red benediktinaca u Rimokatoličkoj crkvi koji nosi njegovo ime.

Legenda kaze da su dva monaha istovremeno videli viziju puta od zemlje do nebesa zastrtim skupocenim tkaninama i osvetljenim po stranama redovima ljudi, na vrhu puta stajao je čovek neopisane krasote i svetlosti koji im je rekao da je taj put spremljen za Benedikta, Bogu omiljenoga. Na taj način su saznali da je njihov iguman preminuo.

Sveti Benedikt Nursijski ostaje zapamćen kao jedan od najvažnijih svetaca u istoriji hrišćanske vere, a njegov život je primer duhovnosti, posvećenosti i ljubavi prema Bogu. Vernici danas praznuju njegov dan uz molitvu i zahvalnost za sve što je učinio.